Naručioci nisu muslimani
Osama bin Laden je sunit, a čin žrtvovanja praktikuju šiiti, koji nikada ne bi pristali da im sunit bude nalogodavac i inspirator
PIŠE: MILAN VIDOJEVIĆ
Napad na SAD je akt državnog terorizma jer je po kompleksnosti i nivou logistike akcije jasno da nijedna teroristička organizacija u svetu nije sposobna da ovu akciju izvede. Planirana je najmanje godinu dana, troškovi su oko 50 miliona dolara, a u njoj je moralo da učestvuje između 200 i 300 ljudi. A to nijedna teroristička organizacija ne može da okupi.
Treba izdvojiti izvršenje terorističkog akta od planiranja, a planiranje treba izdvojiti od naručioca. Samo tako su garantovani minuciozno planiranje i uspeh.
Pojam državnog terorizma se pojavio pre dvadesetak godina, kad je postalo jasno da su neke države zaista sponzori terorističkih aktivnosti u svetu. Počelo je uzimanjem talaca američke ambasade u Teheranu 1979. Tada su mnoge "terorističke "organizacije bile direktni proizvod određenih obaveštajnih službi. Najtipičniji primer je Abu Nidal, koji je bio u službi Sirije, Iraka i na kraju Libije. Danas živi u Libiji. Zašto se čudimo što se ovo desilo, kad je SAD meta poslednjih 20 godina?
Dokaz su i neki raniji teroristički napadi: napad na američku ambasadu u Džakarti 1996, američko diplomatsko predstavništvo u Madridu 1997, auto-bomba ispred ambasade u Rimu 1997, iste godine u Napulju auto-bomba, ispred američkog kluba. Najpoznatiji je samoubilački napad na bazu u Bejrutu (241 žrtva) oktobra 1983, tog dana napadnut je i štab francuske padobranske jedinice (58 mrtvih). Iste godine u novembru bio je napad u Sidonu na Izraelce (67 mrtvih) i eksplozija aviona Pan-Ama, iznad Lokerbija decembra 1998. (259 mrtvih u avionu i 11 na zemlji). Za to je optužena Libija, a u pozadini je verovatno stajala obaveštajna služba iz Irana. Zatim, rušenje francuskog aviona iznad Čada (171 mrtav).
Ove napade je izvela teroristička organizacija Islamski džihad. Nju čine šiiti, a sponzoriše Iran. Oni su, osim državnog, tipičan predstavnik verskog terorizma. Bilo je logično da se velika operacija konačno izvede i na tlu Amerike, jer to je bila težnja svih terorističkih organizacija, koje u Americi vide "velikog satanu". U pitanju su Hezbolah, Hamas, Islamski džihad, Gamat al Islamija, u prevodu "islamske grupe", muslimanska braća.
Već u prvim vestima SNN-a je rečeno da možda iza ovog napada stoji organizacija PFLP-GC, čiji je predstavnik to demantovao. Iz te organizacije opasna je samo frakcija koja se odavno otcepila, "Generalna komanda", predvodi je Ahmed Džibril, a bila je poznata sedamdesetih po otmicama aviona. Stejt department je 1996. označio devet zemalja kao sponzore terorizma: Avganistan, Albaniju, Kubu, Iran, Irak, Libiju, Severnu Koreju, Sudan i Siriju.
U tom paketu, Stejt department objavljuje i spisak najekstremnijih terorističkih organizacija koje ugrožavaju SAD: organizacije Abu Nidala, Ahmeda Džibrila i Palestinski islamski džihad. Nisu spomenuli dve mnogo opasnije - Hezbolah i Hamas. Smešni su pokušaji fabrike laži SNN da samo 24 sata posle napada na SAD otkrije da iza toga stoji Osama bin Laden, koji je postao dežurni krivac za sve nerešene terorističke napade. Izmišljotine FBI-a, koji je katastrofalno omanuo u zaštiti Amerike, pokazuje da ne znaju ko je izvršilac, pa je Bin Laden bacanje prašine u oči.
Bin Laden je Saudijac, sunit, i nema šanse da šiiti iz Libana iz Hamasa ili iz Islamskog džihada pristaju da im on bude naredbodavac ili inspirator. Hezbolah i Hamas su tipični eksponenti verskog terorizma, gde je žrtvovanje života za islam i džihad najviši moralni čin koji vodi direktno u dženet, raj. Šeik Fadlalah, osnivač Hezbolaha, je izjavio da je njihov cilj borba protiv svetske izopačenosti, a Amerika je njen glavni izvor.
Hezbolah je u vreme nastanka primao godišnju pomoć od sto miliona dolara od Irana za rat protiv Izraela u Libanu, pa finansiranje ovakvih akcija nije problem, a većina organizacija ima i dopunske prihode od droge.
Za terorističke napade karakterističan je izbor tzv. simboličnih ciljeva, koji će predstavljati udar pre svega na moralnom planu. Svetski trgovinski centar nije slučajna meta, još 1993. je pretrpeo napad. Organizator Ramiz Ahmed Jusuf, koji je uhvaćen 1995. u Pakistanu i izručen Americi, na suđenju je izjavio da su njegovi ciljevi bili Svetski trgovinski centar, papa, Benazir Buto, tadašnji premijer Pakistana, i otmica 11 američkih aviona s bombama koje će eksplodirati u vazduhu.
Simbolika je jasna: oteto je 11 aviona i prva meta je STC. Ovo nije samo osveta za Ramiza Ahmeda Jusufa, već potvrda da je taj cilj izabran ne samo zato što simbolizuje američki mondijalizam, već i zato što u njemu radi 50.000 ljudi, pa se pretpostavlja da će žrtava biti mnogo.
Neposredni izvršioci, oni koji su se žrtvovali, sigurno su šiitski fundamentalisti koji su prihvatili žrtvu, ali organizator je neka od obaveštajnih službi koje Ameriku smatraju smrtnim neprijateljem broj 1. Naručilac ne mora uopšte da bude iz muslimanskih zemalja, možda je negde drugde. Možda i u SAD. Jak je i organizovan militantni, "arijevski" pokret, koji vladu SAD smatra neprijateljem, delom "cionističke svetske zavere".
Već je bilo atentata koji su ozbiljno ugrozili bezbednost SAD. Jedan od najtipičnijih - bomba u Oklahoma Sitiju, čiji je navodni izvršilac bio Timoti Mekvejd, nedavno pogubljeni bivši član "Delta fors", specijalne jedinice za teroristička dejstva. Nezavisna istraga je dokazala da je Mekvejd žrtveno jagnje, a da je bomba aktivirana u zgradi.
Ova operacija je ostala u tajnosti do samog kraja upravo zato što je kompletan plan izveden u SAD. Brojne rupe u zvaničnoj verziji budi sumnju u stvarnu pozadinu dela.
Zvanično, oteto je 11 aviona. Nekakvo objašnjenje je dato za osam. Gde su preostala tri? Da li još lete ili su pali na vojne ciljeve? Ceo svet je video avione koji su udarili u STC. Nema spektakularnijeg direktnog prenosa otkad je TV izmišljena.
Jedan avion je pao negde u Pensilvaniji. Gde je pao taj avion, uz sve elektronsko osmatranje kojim je Amerika premrežena? Jedan je pao na aerodrom u Vašingtonu, nema podataka gde tačno - na pistu, na zgradu, u drugi avion, koliko je poginulih, kolika je šteta. A nema ni snimaka s tog aerodroma. Jedan avion je sleteo i odustao od napada na Kejmp Dejvid.
Vazdušna odbrana ga "naterala" da sleti! Zamislite samoubicu koji je promenio odluku! Ako je to tačno, gde su dramatična TV svedočenja putnika iz tog aviona koji su se spasli? Pre će biti da je udario u Kejmp Dejvid. Najdrastičnije: zvanično je saopšteno da su dva aviona oborili vojni avioni SAD, jedan je bio "boing 747". Zaprepašćuje bezosećajnost koja prati ovu izjavu. Dosad nije rečeno koliko putnika je bilo u avionu koji su oboreni. A po čijem naređenju je oboren i ko će snositi odgovornost za ovu odluku?
Američka administracija je u šoku, a avion koji je pao na Pentagon je najveći šamar koji je mogao biti zadat američkom ponosu i armiji i mislim da je ovim napadom definitivno razbijen mit o "najvećoj vojnoj sili" na svetu. Pokazalo se da je Amerika ranjiva i da odlučni ljudi, spremni na žrtvovanje, uz vrhunsko planiranje koje su postigli, mogu da zadaju udarce i najvećoj sili na svetu.
Ovo zaista može biti uvod u sukobe širih razmera. "Spasavanjem obraza"- najavama bombardovanja talibana u Avganistanu - Amerika pokazuje da nije izvukla pouku. Oni koji su izveli ovu akciju sada shvataju da mogu da bace Ameriku na kolena. Ako bude sledećih napada, logična je pretpostavka da će sledeći ciljevi biti, recimo, atomske elektrane u SAD ili napad hemijskim ili biološkim oružjem.
Šta bi bilo zaključak? Ovo je suviše kompleksna priča da bi se shvatila u trenutku dok se odvija. Ključni podatak je da je na scenu stupila FEMA - Savezna agencija za krizne situacije, koja ima vanustavna ovlašćenja za rukovođenje i otklanjanje kriza. Američki ustav je već ozbiljno prekršen odlukom Senata da se napadne organizator terorističkog napada na Ameriku.
Odluka je da se na terorizam odgovori terorizmom. Sužavanje američkog ustava, davanje ovlašćenja vanustavnim institucijama da vode spoljnu i unutrašnju politiku SAD je upravo ono što je možda naručilac ovog napada želeo.
Tragovi rituala
Ezoterijski nivo napada na Ameriku govori da naručioci nisu muslimani. Napad je izvršen 11. septembra, na dan Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja. Kao što je poznato, Sveti Jovan je zaštitnik masonskih jovanovskih loža. Time su simbolično doživeli njegovu sudbinu - "sečenje glave". Ovo ukazuje da su jovanovci, oličeni u svetskom mondijalizmu, doživeli sudbinu Jovana Krstitelja - "sečenje glave".
To ukazuje da je naručilac neko iz suprotnog tabora u Americi.
14. Sep 2001 18:57 (GMT+01:00)
Milan Vidojević, novinar i publicista, šef Pres-centra Udruženja "Sloboda" , koje se bori za Miloševićevo oslobođenje
Svedoci su loši glumci
Suđenje bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću pred Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Hagu udarna je vest svih vodećih TV i radio stanica i dnevnih i nedeljnih listova. Suđenje se prati kako u Hagu, tako i u Beogradu, gde se posebno beleže reagovanja političara na vlasti, kao i nekadašnjih Miloševićevih saradnika. Udruženje "Sloboda" , koje se bori za oslobođenje Miloševića, pred početak suđenja otvorilo je u Beogradu Pres-centar.
Šef ovog Pres-centra, čije konferencije za štampu prate i strani novinari akreditovani u Beogradu, novinar, publicista i filmski radnik Milan Vidojević prenosi svoje, ali i utiske članova udruženja "Sloboda" o suđenju.
- S posebnom pažnjom pratimo izjave svedoka. Neverovatno je šta se dešava pred očima svetske javnosti. Svedoci u jednom trenutku prepoznaju, a u drugom ne uniformu, videli su "pragu koja je pucala u vazduh", a ne znaju da objasne šta je to. Uočili smo da, čim se udalje od naučenog teksta, kada počne unakrsno ispitivanje, svedoci počnu da govore druge stvari.
Zbog čega ste jednom prilikom kazali da su dijalozi u sudnici montipajtonovski?
- Zato što smo u situaciji da čujemo zaista montipajtonovske dijaloge: nelogične, smešne, neverovatne priče. Meni je iskreno žao svakog bolesnog čoveka. Ali, neverovatno mi zvuči, na primer, da svedok upravo onoga dana kada treba da se pojavi u sudnici da bi bio podvrgnut unakrsnim ispitivanjem, mora da ide na dijalizu. Zar to tužilac i sudija nisu znali? Zašto raspored svedočenja nije usklađen s rasporedom odlaska na dijalizu? Mnogo je pitanja, a odgovori su nelogični.
Stekao sam utisak da je i ovo sredstvo za manipulaciju, kako bi pred TV kamerama pokazali kako Šiptari trpe posledice. Očigledna je manipulacija Tužilaštva, pa bih ja, da sam na mestu Miloševića, svako ispitivanje počeo pitanjem: idete li danas na terapiju?
Kako procenjujete dalji tok suđenja?
- Nisam pravnik, niti prorok. Mislim da će izvođenje takozvanih dokaza u narednih šest meseci imati za cilj zamaranje javnog mnjenja, kako bi se izgubio interes za praćenje suđenja. Nazvao bih to zamornim proceduralnim gnječenjem javnosti. Cilj toga je da svet ne čuje istinu ko su stvarni razbijači Jugoslavije i koji su bili ciljevi NATO agresije.
Ne treba smetnuti s uma da je zadatak Tribunala da laž postane istina i da se za narednih 100 godina komponuje priča da su Srbi genocidan narod. Kako tokom suđenja Miloševiću ta priča neće biti potvrđena, Sud će se truditi da mediji što manje budu prisutni.
Na koji način pomažete Miloševiću?
- Pre svega, blagovremenim obaveštavanjem domaće i svetske javnosti o toku suđenja, ali ne da bismo im ponovili šta su čuli i videli, već da bismo izneli činjenice o navodima iz optužnice i razotkrili svedoke. Novinarima su dostupne sve informacije o aktivnostima eksperata koji nastoje da pomognu Miloševiću..
Da li ste zadovoljni načinom na koji novinari prate vaš rad?
- Zadovoljni smo odzivom na konferencije za novinare i profesionalnim odnosom kolega. Nisam primetio ni kod domaćih, ni kod stranih, malicioznost ili a priori neprijateljski stav, s obzirom da branimo predsednika Miloševića. Oni žele da puno saznaju o suđenju od nas i naših eksperata koji rade na prikupljanju dokaza, a mi se trudimo da kolegama pružimo šta žele.
Imate li svoje predstavnike u sudinici?
- Nažalost, ne. Suđenja je ispred Udruženja "Sloboda" trebao da prati predsednik Skupštine Udruženja Igor Raičević. Međutim, 18. februara dobili smo faks iz Tribunala s potpisom šefa registra Hansa Holtkjusa. Obavešteno smo da se jedno mesto koje je dodeljeno Raičeviću trenutno uskraćuje, dok se Udruženje pismeno ne obaveže da će poštovati Statut i Pravilnik ovog suda.
Neobično je to što mi, kao nevladina i neprofitabilna organizacija, nemamo ugovor s Tribunalom, pa se njihova pravila ne odnose na nas. Smatramo da je reč o perfidnoj zamci, namenjenoj Slobodanu Miloševiću koji ne priznaje Tribunal. Jer, ako se mi, koji se borimo za oslobađanje Miloševića, obavežemo da poštujemo Pravilnik i Statut, može mu se reći da, eto, on ne priznaje Sud, ali "Sloboda" da.
Mi, kao ni Milošević, ne priznajemo ovaj sud, a zahtev smatramo ucenom i pokušajem Tribunala da arbitrira naš rad.
Reko, pa poreko
Svedok Eljšani, inače član jednog derviškog reda, bio je, primećuje Vidojević, veoma drzak, ali i dobro instruisan. I, on je, međutim, brzo poklekao tokom unakrsnog ispitivanja. Sve što je rekao tužiocu, porekao je kada se se suočio s Miloševićem, a naš sagovornik izdvaja deo svedočenja.
Eljšani je ispričao priču da je svojim automobilom prevezao ranjenike u bolnicu u Prizrenu, a onda naglasio da mu je auto oduzet. Na pitanje Miloševića ko mu je oduzeo auto, Eljšani je odgovorio: vlasnik!
LJILJANA STALETOVIĆ
24.02.2002.
Kosmet ostaje u Srbiji - tvrdi vodeći srpski ekspert za tajna društva Milan Vidojević
Tito bio čelnik Sionskog priorata
Predugo smo dozvoljavali da nam drugi odlučuju sudbinu. Svi mi kažu da sam pogrešio kada sam tvrdio da se Kosovo neće odvojiti, a ja i dalje mislim da sam u pravu, kaže za Glas Milan Vidojević, publicista, književnik i novinar, naš vodeći ekspert za tajna društva.
Sigurni ste i nakon proglašenja nezavisnosti Kosova koju su priznale vodeće zapadne zemlje?
- Tačno je da su mehanizmi secesije pokrenuti, ali svedoci smo da čak ni u manipulisanoj, svetskoj političkoj sceni to ne može da prođe tek tako. Naprotiv, ovo je debakl onih koji su pokrenuli odvajanje Kosova od matice. Najveći neprijatelj Srbije u ovom trenutku je NATO pakt, koji pokušava da spreči Rusiju da ponovo preko Srbije rascepi i prepolovi sada jedinstveni front NATO koji okružuje Rusiju sa svih strana. Kosovo je žarište i mislim da će to biti i u narednom periodu jer je upravo i potrebno da i dalje bude kamen spoticanja, koji sapliće Evropu onima kojima smeta smirivanje situacije. Mučni proces natezanja i pregovaranja na globalnom planu koji, nažalost, ide preko naših leđa.
Deluje deprimirujuće. Šta može narod male zemlje, kada velike sile, kako kažete, odlučuju?
- Mi imamo izbor. Pokušaj da se u izbornoj kampanji nametne „kaubojski“ način kao u Americi: ili ste za demokratiju ili ništa, u Srbiji neće proći. Naš narod je svestan i zna da ima pravo da se bori da živi životom dostojnog čoveka, a ne potlačenog roba. Svi treba da znaju da čak i glasanje za određene opcije koje daju privid manje „opasnog“ izbora mogu naneti nepopravljivu političku štetu i biti katastrofalne po budućnost zemlje.
Možete li da objasnite?
- U sve što se dešava u Srbiji upleten je strani faktor, a domaći se biraju kao „laka konjica“, koja će da istrči u javnost, kako bi se sakrila „teška artiljerija“ koja zapravo deluje u pozadini. Mnogi političari pristaju da igraju njihove igre, protiv interesa svoje zemlje i naroda. Neki pristaju na to zarad lične koristi, moći i karijere, a neki su nevoljno uključeni. Kao i svuda u svetu i kod nas postoji mehanizam stvaranja političkih ličnosti da bi ih kasnije uništili obelodanjivanjem pikanterija iz privatnog života i aferama, što je vidljivo u izbornim kampanjama. Iz tog razloga ne treba glasati za kompromitovane političare. Jedina snaga leži u duhu naroda.
Mislite li da narod može nešto da promeni protiv, kako tvrdite, takve sile kakav je američki Četvrti rajh?
- Žrtve smo manipulacije, podmetnuti su nam teški oblici političkog života zadnjih 15-20 godina, kako bi se slomio duh naroda. To je opasan mehanizam. Dovedu narod do ivice egzistencije, iscrpe ga da se ne opire tako da rasparčavanje države dožive kao olakšanje, ali to ne smemo da dozvolimo. Između života u ropstvu i pokušaju da se ropstvo zbaci, nema alternative!
Čini se da se sa ovakvim razmišljanjem vraćate unazad u istoriju?
- Mi živimo u istorijskom hologramu. Serviraju nam svoje priče kako su se dešavali određeni događaji. Istorijski tokovi, i savremeni i prošli, su dvostruki. Zvanična istorija služi da prikrije pravi tok, jer je istorija ljudskog roda mračna. Politika je „prljava“ i zato mora da postoji prihvatljiva „slika“ za narod, jer ako bi se znalo ko su protagonisti procesa i događaja, kao i pravi razlozi za izazivanje svetskih ratova, onda bi slika civilizacije bila sasvim drugačija. To je fantastičan mehanizam manipulacije ljudima, koji je usavršavan hiljadama godina i sada ima prefinjene oblike kontrole ljudske psihe i uma.
Mislite da je moguće manipulisati ljudima i uticati na njihovo mišljenje?
- To i jeste ključna stvar. Kada se izmanipuliše ljudska svest, sve ostalo je tehnika. I obrnuto. Oblici nametanja, kao što su nacistička država ili boljševička Rusija, pokazali su svu svoju neprimenljivost. Digao se otpor, božanski princip koji postoji u svakom pojedincu i koji se podigao do nivoa država, kada su se svi usprotivili genocidu i razaranju. Srbima je potrebno aktiviranje tog odbrambenog božanskog mehanizma.
Vi se u svojim istraživanjima bavite i vladarima sveta. Ko to po vama vlada svetom?
- Proteklih 150 godina slika se menjala, najpre su to bili masoni, sada se priča o Bildebergu, Trilaterali, Savetu za međunarodne odnose, tajnom društvu „Skal end Bons“ sa Jejla, odakle se regrutuju američki predsednici. Reč je o složenijoj strukturi i zajedničkom konceptu koji ih spaja. To je nastavak nacizma, politički usaglašen sa krajnjim ciljem ovladavanja svetom, resursima i kontrolom ljudi na planeti da bi uži krug ljudi živeo dobro. To je klasična kastinska piramidalna struktura.
Vlast na vrhu, koju ne vidimo, pravno-sudsku strukturu koja nas ubeđuje da svet funkcioniše na pravnim mehanizmima, a koja zapravo sprovodi njihove ideje i brutalna sila, nadnacionalna vojska koja represijom treba da osigura da nekom ne padne na pamet da taj sistem ruši.
Konkretno, ko su ti ljudi?
- Možete ih naći u političkim strukturama, nadnacionalnom biznisu, bankarskim organizacijama i vojno-industrijskim kompleksima. Ekonomija najmoćnije zemlje sveta je na staklenim nogama, sem što izazivanjem ratova veštački održava dolar kao svetsku monetu koja nema pokriće po klasičnoj ekonomskoj teoriji vrednosti proizvoda u matičnoj zemlji. Ekonomisti kažu da je 13 i po puta masa dolara veća nego što je realna osnova ekonomije SAD. Taj „veštački“ novac ne sme da se vrati u zemlju, jer bi izazvao privredni kolaps. A, države koje svoje devizne rezerve drže u dolarima ubrzo će doživeti kolaps jer to ne može večno da traje.
Na primer, i Ujedinjene nacije su odavno izgubile svoj osnovni koncept. One sada služe kao privid da navodno postoji međunarodno pravo. UN okuplja lobističke grupe koje štite sopstvene interese. To je mehanizam, jedini regulativ u svetu međunarodnih odnosa, krhka i opasna konstrukcija i pitanje je koliko će dugo da traje.
Da li unutar naših obaveštajnih službi postoje „spavači“, neka posebna organizacija koja deluje i prikriva prave informacije?
- Nažalost, naš bezbedonosni sistem je razbijen, ali kao i svuda u svetu postoje posebne službe unutar službe, za koju čak ni služba ne zna da postoji. To je unutrašnja organizacija, izvan kontrole, za koju zna mali broj ljudi i ona predstavlja najbolji način zaštite tih struktura. Ponavljam, smatram da je u konceptu razbijanja Srbije, apsolutno umešan strani faktor.
ĐINĐIĆ KAO KENEDI
FBI se oglasio povodom nastradalih gardista u Topčideru da nije reč o samoubistvu i ubistvu, već da je ipak pucao neki treći. Vaše mišljenje povodom toga i ubistva pokojnog premijera Đinđića i Slavka Ćuruvije?
- Sva ova ubistva su politička. Tu uvek postoji žrtveno jagnje koje je na programu kontrole svesti. Nema političkog ubistva bez političkog efekta koje kreiraju obaveštajne službe u cilju rušenja sistema, izazivanjem unutrašnje nestabilnosti, posebno likvidiranjem političkih ličnosti. Nisam sklon da verujem apriori izveštajima FBI, niti bilo kojoj „labaratoriji“ podataka s kojima se manipuliše. Atentat na Đinđića je klasičan primer kakav se dogodio Kenediju, počev od toga ko su naručioci, organizatori i izvršioci. Te tri strane nisu povezane u celinu, upravo zato da se ne bi otkrila nit od naručioca do izvršioca. Reč je o namernoj inverziji zbunjivanja.
BROZ JE BIO MASON
Cilj Sionskog priorata je ustanovljenje svetovne države koja bi trebalo da ujedini sve narode i da počiva i na duhovnim, a ne samo na političkim i ekonomskim temeljima. Takva država je trebalo da ostvari vekovni san o carstvu nebeskom na zemlji.
Tito je bio na čelu Sionskog priorata za Jugoslaviju do smrti. Bio je mason u najvećim posebnim iluminatskim i vatikanskim ložama.
ISUS JESTE IMAO POTOMKE, ALI ONI SU MORALI DA SE KRIJU ZBOG REPRESIJA
Kako tumačite „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna?
- To je manipulacija iako se čini da razotkriva veliku misteriju hrišćanstva da je Isus bio oženjen i da je imao potomke. Postojanje „istorijskog“ Isusa ne ugrožava ni najmanje hrišćanstvo kao religiju. Naravno da je Isus bio oženjen i da je imao potomke, kako mislite da bi kralj Judeje ostavio narod bez mogućnosti da se posle njega pojavi novi Mesija. Bio je to Sveti brak sa funkcijom produženja loze. NJegovi potomci i rodbina su pripadnici takozvane Zlatne loze.
Isusovi potomci su morali da se kriju od represija da se njihovo postojanje zaustavi i obesmisli i to traje već dve hiljade godina. U plan obesmišljavanja spada i „Da Vinčijev kod“, koji sadrži samo jedan tačan podatak. Da, Isus je bio oženjen, ali prvi potomak nije sin, već ćerka.
Sionski priorat osnovan je sa plemenitim ciljem da dovede „istorijske“ Isusove potomke na vlast u hrišćanskom svetu i da zavlada Hristova država u Evropi. Kroz „lažnu“istoriju se sve to izvitoperilo. Konkretno, templari, kao viteški red osnovani su da kao buduća vojska sprovedu ovu ideju u delo. Sprečila ih je Katolička crkva. Zbog toga postoji pokretanje podzemnog toka istorije, koji pokušava da sačuva istinu, potomke i cilj ostvaruje tajno sve do današnjih dana.
Srbi su u tu priču umešani direktno. Srbi nisu poreklom Sloveni. Naime svi judejski kraljevi ženili su se devojkama iz plemena Veniamin (sveštenice). To je to spajanje svetovnog i duhovnog kroz Sveti brak. I u Isusu je to spojeno. Dakle, Srbi su direktni potomci po ženskoj liniji iz tog plemena. Srpski kraljevi, Nemanjići znali su svoje poreklo i imali su čak i natprirodne moći, kao što su imali i potomci po muškoj liniji Merovinzi, francuski kraljevi (od V do VIII veka).
NACIZAM JE POBEDIO
Knjiga „Četvrti rajh“, autora Milana Vidojevića, književnika, novinara i publiciste nastavak je prethodno objavljene „Dosije Omega“, koja je 2001. bila šok za čitaoce. Neposredno po izlasku knjige desio se „napad na Ameriku“, potvrđujući neke teze iz knjige, pre svega onu da će „vlada u senci“ izvršiti državni udar u SAD spektakularnim događajem, koji će joj dati povod da suspenduje delove ustava i pripremi novu fazu „demokratske diktature“.
„Četvrti rajh“ se organizuje na istim principima korporativne države kakva je bila nacistička Nemačka, s razlikom što je novi projekt prefinjeniji. Pristup je okrenut najpre ekonomskom potčinjavanju sveta, a oružana sila koristi se protiv neposlušnih država i naroda, a cilj je isti: porobljavanje zemalja, može i čitavih kontinenata i pljačkanja njihovih resursa.
30.04.2008.