Srpska Analitika - Stari sajt

Milan Vidojević: NOVI LIDER SVETA

     U ruskom časopisu “Novo videlo” pojavio se pre nekoliko godina izuzetno interesantan tekst Aleksandra Ignatova, direktora Informaciono-analitičkog odeljenja pri kabinetu predsednika Vladimira Putina, i pobudio neočekivanu pažnju. Za neupućene, bio je priličan šok da saznaju da Rusija ima ozbiljnih ambicija u 21. veku, sa preporukama potpuno suprotnim onome što je slika “ruske duše” i nekog sentimenta iz velike ruske literature 19. veka. 

     Rusija ima tri varijante daljeg razvoja. Ako pokuša da još jedanput ide van globalizacionih procesa savremenosti, tada će u sledećih 25 godina prestati da postoji kao država, narod i kulturna zajednica. Zajedno sa Rusijom prestaće da postoji i njena elita. Ako bude prosto pratila globalizacione procese, postoji visoki rizik da se nađe u ulozi svetskog sirovinskog elementa. Najbolja je mogućnost da Rusija postane jedan od lidera Novog svetskog poretka, obezbeđujući svom narodu i svojoj eliti dostojno mesto u daljem razvoju čovečanstva. Ako je nemoguće boriti se sa poretkom, onda treba stati njemu na čelo.

     Uloga i mesto Rusije u budućem planetarnom ustrojstvu zavisiće u prvom redu od stanja četiri kritična resursa - mentalne sfere, demografske situacije, stepena globalizacije upravljanja i bloka sile”.

     U razmatranju prvog stava Ignatov pokazuje da je marljivi učenik Iluminata. Ukidanje religije, hrišćanstva i njenog najzdravijeg dela, pravoslavlja, nalazi se u vrhu prioriteta Novog poretka sveta. “Ubijanje Boga u ljudima” je siguran put ka stvaranju robotizovanog, obezduhovljenog modernog roba čiji će jedini duhovni horizont biti manipulisana stvarnost u kojoj je “čovek postao Bog”. Prva etapa predviđa stvaranje sinkretističke religije “u kojoj su svi jednaki”, odnosno posredno dokazivanje da sve religije u osnovi imaju istog Boga, što doktrina hrišćanstva smatra duboko pogrešnom odnosno jeretičkom mišlju koju potpuno odbacuje.

     “Rusija može da postane prva zemlja gde će biti realizovana politika integracije svetskih religija. Treba što pre u zakonodavnom poretku uvesti pojam -državna religija- u koju će spadati i pravoslavlje i islam. Sve ostale religije moraju da dobiju status -podržavanih od države-. Kao posebno važno predstavlja se podjednako priznavanje pravoslavlja i islama kao religioznih sistema koju ispoveda jedinstvena sloveno-turska etnička zajednica. Ovaj korak dozvoliće da se na kvaltativno novom nivou grade odnosi sa islamskim svetom - od dobijanja investicionih resursa Islamske banke do prekidanja podrške čečenskim banditskim formacijama. Za zadatke u ideološkoj sferi bilo bi smisleno i opravdano otvoriti u Rusiji ministarstvo ideologije i propagande. Određena iskustva u radu sličnih organizacija mogu biti iskorišćena pri realizaciji strategije globalnog liderstva”.

     U sledećem poglavlju Ignatov se zapliće u sopstvene neraščišćene dileme oko demografskih pitanja i “zdravlja nacije”. Ideolozi Novog svetskog poretka smatraju apsolutno potrebnim potpuno moralno razbijanje ličnosti i porodice u okviru globalne strategije, kao siguran način da članovi društva postanu neadaptirani pojedinci podložni teroru institucija superdržave. Ohrabrivanje asocijalnog ponašanja i razmišljanja je model guranja pojedinca u pravcu potpune moralne degradacije gde alkoholizam, narkomanija, seksualna permisivnost, imaju ulogu da ubrzaju te procese. Ignatov očigledno svestan duboke moralne krize Rusije, u kojoj upravo ovi devijantni oblici ponašanja poprimaju razmere nezaustavljive epidemije, pokušava da izvede svojevrstan salto mortale. On je u ovoj fazi za “ozdravljenje nacije”, što je u suprotnosti sa osnovama doktrine Novog svetskog poretka, da društva moraju biti bolesna kako bi se lako izvršila promena političkog sistema sveta i uvela moderna varijanta ropstva, odnedavno posprdno nazvana “demokratska diktatura”.

     “ U oblasti demografske politike treba jasno razumeti cilj - dostizanje takvog tempa prirasta stanovništva, da bi Rusija ponovo izbila na treće mesto u svetu po broju stanovnika, posle Kine i Indije. Ozdravljenje postojećeg stanovništva, povećanje rađanja u porodicama sa visokim prihodima. Sadejstvovanje u procesima etničke asimilacije u formi međunacionalnih brakova i program preseljavanja etničkih grupa. Ograničavanje odlaska kvalifikovanih lica u reproduktivnom uzrastu na stalno mesto stanovanja u inostranstvo putem uvođenja poreza na izlaz iz zemlje.

     Privući inostranu radnu snagu za osvajanje istočnih regiona Rusije. Afrika se može odmah isključiti iz onih zemalja koje su izvor radne snage zbog previsokog nivoa oboljevanja od side, a Latinska Amerika će se još 50 godina orijentisati na severnoameričko tržište rada. Osnovnim izvorima radnih resursa za Rusiju mogu se smatrati Indija i Koreja, čiji stanovnici nisu etnički osvajači. U sklopu s privlačenjem japanskog kapitala, kojim upravljaju japanski menadžeri i tehnički specijalisti, korišćenje Indusa i Korejaca u novim proizvodnim procesima u istočnim rejonima omogućiće da se ukloni teritorijalni debalans bez opasnosti za teritorijalnu celovitost zemlje”.

     Ogromni ekonomski potencijal Rusije može se bazirati na ogromnom potencijalu resursa, ako ostanu u dominantno ruskom vlasništvu. Ignatov razmišlja:

     “Jedan od osnovnih zadataka globalizacije upravljanja predstavlja formiranje ruskih superkorporacija: naftno-energetskih, zlato-dijamantskih, aerokosmičkih i vojno-industrijskih. Spisak se podudara sa strukturom granskih ministarstava SSSR-a, što navodi na određena razmišljanja. Globalizacija ekonomskih formi u SSSR-u dostigla je viši nivo u poređenju sa Ruskom Federacijom. Zaključak o štetnosti monopolizma mora biti osporen - borba s monopolima zapravo predstavlja maskirano protivljenje procesima globalizacije. Treba svrstati obe forme deglobalizacije ekonomije Rusije - privatizacionu i antimonopolsku - u delatnost pete kolone svetske vlade.

     “Gazprom”, RAO, EES Rusije i “Minatom” moraju da postanu jezgro dalje globalizacije, one mogu da postanu alijansa ili ujedinjenje s naftnim i gasnim i energetskim kompanijama islamskog sveta (naročito s iranskim). Formirati zlato-dijamantsku superkorporaciju na osnovama kompanije “Alrosa” uz uslov pripajanja njoj svih istraživanja zlata i srebra u Rusiji i zemljama ZND. U njen sastav moraju takođe da uđu i platinska odeljenja RAO “Norilski nikl”.

     Rešiti pitanje slivanja ruskog aerokosmičkog kompleksa s Evropskim konzorcijumom u jedinstvenu superkorporaciju, gde bi kosmička i helikopterska vojna industrija ostala Rusiji, građevinska avioindustrija išla evropskim partnerima, a vojna avioizgradnja bi bila zajednički razvijana. Na ovaj način uspešno konkurisati američkim aerokosmičkim koncernima, koji demonstriraju spremnost za objedinjavanje u globalnu superkorporaciju. Vojnoindustrijska superkorporacija mora da objedini u sebi sva ruska državna i privatizovana preduzeća, koja imaju veze sa razvojem, proizvodnjom i trgovinom naoružanjem i vojnom tehnikom. Realizacija jedinstvene politike u sferi razvoja i korišćenja visokih tehnologija, patentne zaštite i realizacije licenci.

     Pitanja ekonomske politike moraju biti podeljena između države i superkorporacija. Državi ostaje budžetna i poreska politika, usmerena na finansiranje državnih programa. Da se ne bi dozvolile deformacije u ekonomskoj politici superkorporacija, ruska država mora da učestvuje kako u kapitalu, tako i u organima upravljanja.

     Sprovesti radikalno smanjenje državnog aparata, ostavljajući sedam ministarstava: odbrane, inostranih poslova, bezbednosti, unutrašnjih poslova, ideologije i propagande, državnih finansija i ministarstvo za vanredne situacije”.

     Razmatranja političkih pitanja i pozicioniranje Rusije u svetskim okvirima, mogu da deluju opominjuće.

     Rusija predviđa jačanje vojno-industrijskog kompleksa i stvaranje globalne ravnoteže snaga što veoma podseća na teorije bipolarne vojne doktrine kao garanta svetskog mira

     “ Rusija ne ulazi ni u jedan od teritorijalnih blokova kao učesnik, već predstavlja kritični faktor za podršku svakog bloka. Orijentacija na tesnu saradnju s Nemačkom u Evropi, Japanom u tihookeanskoj zoni i Iranom u islamskom svetu. Bez podrške Rusije liderstvo ovih zemalja u odgovarajućim blokovima može da bude osporeno od strane drugih učesnika.

     Ruska elita mora ući u svetsku vladu i njene strukture u cilju suštinskih korekcija ciljeva i načina globalizacije. Za realizaciju naznačenog zadatka sva sredstva su dobra. Popunjavati ruskim kadrovima što više međunarodnih organizacija na nivou izvršnih organa, ne samo na nivou predstavničkih struktura. Ruska biznis elita mora da postavi pitanje o neophodnosti stvaranja pandana OUN u sferi odnosa superkorporacija.

     Važan i delikatan zadatak predstavlja stupanje ruskih predstavnika u mnogobrojne tajne organizacije, koje predstavljaju nevidljivu osnovu svetske vlade - masonske, paramasonske lože, tajni odredi i druge slične organizacije.

     U toku sledećih 25-30 godina treba očekivati da se američka država transformiše u američku superkorporativnu pretnju, a kao potencijalni protivnici državnog tipa pojaviće se zemlje Latinske Amerike i Jugoistočne Azije. Proces formiranja teritorijalnih blokova biće neizbežno povezano sa stremljenjem da se Rusija privuče kao učesnik ovog ili onog bloka, a realizacija naše čudne politike neprisjedinjenja može da izazove agresivne planove.

     Osnovnim oblikom pretnje od strane današnjih razvijenih postindustrijskih država treba smatrati primenu regularnih oružanih snaga, pojačanih visokotehnološkim oružjem. Osnovni cilj uništenja predstavljaju oružane snage, infrastruktura državnog upravljanja i vojno-industrijski kompleks Rusije. Osnovni vid pretnje za Rusiju postaće primena malih mobilnih naoružanih grupa, pojačanih visokotehnološkim oružjem. Cilj za superkorporacije biće sistem obezbeđenja i proizvodne snage, a takođe i informaciono-komunikaciona infrastruktura i pojedini rukovodioci ruskog biznisa. Odsustvo visokotehnološkog naoružanja kod novih industrijskih država biće zamenjeno narastanjem brojnog stanja ljudstva oružanih snaga, tim pre što problema nataliteta kod tih zemalja nema i neće ga biti. Cilj takvih protivnika na teritoriji Rusije biće stanovništvo i vojno-industrijska proizvodnja. U etapi formiranja globalnih teritorijalnih blokova moguće je očekivati ograničenu primenu oružja za masovno uništenje. Osnovni motiv upotrebe ovog naoružanja može da bude korigovanje brojnosti stanovništva i ekonomski potencijal konkurenata. U skorije vreme treba očekivati podelu terorizma na - tradicionalni i diverzioni. U prvu grupu spada nacionalistički, etnički, religiozni i politički terorizam. U slučaju diverzionog terorizma pokretačku silu predstavlja ekonomski i teritorijalni interes.

     Za odbijanje agresije postindustrijskih država Rusija mora posedovati uporedive rezerve naoružanja za masovno uništenje i adekvatno visokotehnološko naoružanje, ali i obično naoružanje, sposobno da uništi velike količine žive sile oružanih snaga države-agresora. Za protivdejstvo diverzionom terorizmu, a isto tako i za zaštitu interesa ruskih superkorporacija u inostranstvu, Rusija mora da ima moćne snage specijalnih namena, objedinjene u teritorijalne grupe.

     Tu su i druge mere odbrambenog karaktera. Podrška strateškim nuklearnim snagama Rusije na nivou dovoljnom za savladavanje bilo kog sistema i garantovanog uništenja ne manje od 50% ekonomskog potencijala ili ne manje od 30% stanovništva bilo koje države. Globalni razvoj u cilju zaštite cele teritorije Rusije i njenih saveznika od vazdušno-kosmičkog napada. Razvoj kosmičke grupe do nivoa kada će biti sposobna da obezbedi funkcionisanje kosmičkog segmenta, a takođe i sabiranje špijunskih informacija sa 100% zemljine površine. Odvajanje snaga specijalne namene u poseban vid pod jedinstvenom komandom. Realizaciju koncepcije informacionog obezbeđenja, u režimu realnog vremena svih karika upravljanja oružanim snagama, od strateškog do taktičkog.

     Realizacija svih naznačenih mera omogućiće Rusiji da već u toku sledećih 10-15 godina postane svetski lider i na taj način kompleksno obezbedi sopstvenu nacionalnu bezbednost u 21. veku”.

     Rusija više neće biti aktivni pomagač zemalja trećeg sveta, sem u slučaju uklapanja u svoju novu doktrinu lidera. Neće voditi ideološku bitku protiv imperijalizma, jer sama ponovo želi da bude imperijalna sila.Kao i svi ostali nosioci doktrine “novog, vrlog sveta” pisaće nova pravila ponašanja, aktivna u svim svetskim institucijama u kojima se pravila smišljaju. Naravno, nigde se u ovim tezama ne spominju građani i njihova, građanska prava. Subverzija demokratije u svetu traje još od vremena Vajmarske republike, ali se to ne priznaje javno. Obrnuto, od priča o demokratiji bubne opne samo što ne prsnu, nemoćne da odole verbalnom, agresivnom trućanju o “ljudskim pravima”, “slobodi”, “demokratiji”, “demokratskom poretku u svetu”, “zemljama demokratskim liderima slobodnog sveta”, i ostalih pogodnih priča iz arsenala kontrole uma. Znaju novi ideolozi ruskog imperijalizma da je demokratsko uređenje prepreka državnoj efikasnosti, pa im neće biti teško da prihvate “prosvećeni apsolutizam”, idealni oblik društvene vladavine, na čiji pomen lideri Novog svetskog poretka padaju od radosti na leđa.

     Pitanje je da li će Rusija ikada uspeti da ostvari ovaj plan svetske dominacije. Pitanje je kako će na ove nove ruske ambicije reagovati zemlja koja je na ovom putu odmakla 20-30 godina ispred Rusije i čiji su resursi već stavljeni u funkciju ostvarenja globalne liderske pozicije. Ono što je jasno liderima SAD-a, je da je onaj koji je na vrhu beskrajno sam i da “nema dalje”. Kada se doživi saznanje da “dalje” ne postoji, počinje pakao u glavama i dušama onih koji ne znaju drugačije da razmišljaju. Tu počinje realna opasnost da ne (zlo)upotrebe svoju moć na onima koji nisu krivi, ali sjajno bi odigrali ulogu krivca baš zato što ne mogu da se adekvatno suprotstave. Da li Rusija trenutno vidi sebe u poziciji potencijalnog “dežurnog krivca” kome bi jednog dana za “kaznu” moglo biti oduzeto sve što ima, kako bi se neko “dalje” simuliralo bar još dva-tri veka? Da li zato žuri i pokušava da se izdigne iz mase onih koji će večno plaćati cehove tuđeg rasta, kako bi jednog dana i sama počela da nekome “naplaćuje račun”? Šta god da bude, neće biti dobro. Kratkovide doktrinarne zablude da je sila osnov budućeg razvoja, potvrdiće se i ovde jednog dana.

28. januar 2008

Milan Vidojević: ČEMU OVAKAV VIDOVDAN - ŠTA SRBI SLAVE 28. JUNA?

     Ovaj jeretički naslov je uvod u nešto što sam retko govorio i još ređe pisao, a tiče se kulta predaka Srba, srpske duhovnosti (koju danas samozvanci raznih fela razvlače kao pitu koju će da smažu u ime srpstva) i svega onoga čega smo se odrekli, a usvojili falsifikate kojima se busamo u prsa, pa se čudimo što srpski narod već vekovima ide opasnom strminom opšte zatupljenosti koja vodi u nestajanje. Ima li većeg istorijskog praznika od Vidovdana, kad svako srpsko srce zadrhti i ispuni se ponosom na svaki pomen velike Kosovske bitke, kosovskih junaka koji su se veličanstveno žrtvovali za odbranu ne samo srpske države, već i za odbranu "carstva nebeskog", što je jedinstven primer u svetskoj istoriji. Mene, sem osećanja divljenja koje me prožme, zahvati i tuga, jer su nam usta puna hvale a srca prazna, što od formalnog busanja u grudi, u kome učestvuju i država i crkva, zatvaramo oči pred važnim činiocima ovog istorijskog i duhovnog kulta. Razmotriću ih za vas i prepustiću vas razmišljanju.   

     Svako dete će vam reći da se Kosovska bitka odigrala na Vidovdan, 28. juna (po "starom kalendaru" 15. juna) 1389. godine. U jednoj rečenici more podataka i svi pogrešni. "Vidovdan" je dan posvećen svecu "Vidu" (ne mešati ga sa katoličkim svecem Sv. Vitom), koji je magloviti svetac, možda vidovit, možda vidar-lekar, leči bolesni vid... Tumačenje Srpske pravoslavne crkve je razumljivo, ne bi oni ni na paklenim mukama priznali da je reč o srpskom vrhovnom bogu Svetovidu, iz "paganskog perioda". Za one kojima je ovo manje poznato, daću nekoliko kratkih objašnjenja. Svetovid je bio četvoroglavi bog rata naroda Venda, Srba koji su živeli u baltičkoj Evropi. Reč je o solarnom (vrhovnom) božanstvu koje je imao veliki hram na ostrvu Rujan (sada se zove Rigen) u Baltičkom moru. Koliko je ova religija starih Srba bila ukorenjena vidi se iz hronike koja opisuje vojni pohod danskog kralja Valdemara koji je u XIII veku osvojio ostrvo i spalio veličanstveni drveni hram!

     Jasno je da je knez Lazar, ili neko iz njegovog bliskog okruženja, jako dobro znao istoriju Srba i nije slučajno da je za bitku izabran dan srpskog boga rata! Svetovidov dan je uvek bio 15. jun (!) i tu nema nikakve dileme, znalo se da je na taj dan srpska vojska nepobediva, kao što se i pokazalo.  Pitanje očuvanja energije ovog datuma, energije pobede na ovaj dan, je jedino važno. Nikakve "promene kalendara" ne opravdavaju prebacivanje "Vidovdana" u 28. jun, jer to više nije dan pobede. Koliko se olako poigravamo datumima, godinama, brojevima koji imaju svoje značenje, pokazuje i godina koje se odigrala bitka. Despot Stefan Lazarević je na spomeniku koji je podigao na Kosovu, u spomen kosovskim junacima, lepo napisao da se bitka odigrala 15. juna 6897. godine od "postanka sveta". Ovaj kalendar je bio u upotrebi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi do dvadesetog veka, do proglašenja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je na molbu kralja Petra I izbačen iz upotrebe "srpski kalendar", a usvojen "julijanski kalendar", da nam se "braća ne naljute".

     Naravno, mene ne interesuje "jugoslovenski kontekst" više me interesuju mehanizmi negiranja srpske državnosti i nacionalne istorije koji se dešavaju posle raspada Jugoslavije. Oslobođeni titoističke verzije istorije, posle ukidanja ove iluminatske tvorevine sa ograničenim rokom trajanja, imali smo šansu da sopstvenu istoriju sagledamo u pravom svetlu, oslobađajući je dogmatskih, konzervativnih i romantičarskih tumačenja. Očekivao sam da će neko ko se bavi ezoterijom obraditi upravo ovaj pristup istoriji, kako sam to nagovestio u ovom tekstu, jer "istorija" nije nizanje realističnih fakata, ona ima svoju paralelnu dimenziju, paralelni tok, koji je često značajniji od onog pozitivističkog koji se nudi kao "slika i tumačenje." Među našim savremenim istoričarima i dalje je najviše onih koji dogmatski tretiraju istoriju na postavkama tzv. nemačko-bečke istorijske škole, koja je falsifikovala i namerno iskrivila značajne istorijske događaje i činjenice, stavljajući ih u okvire sopstvenih potreba. Na drugom kraju imate "istoričare-pesnike", koji u svojoj nacionalnoj euforiji preteruju nekontrolisano u želji da istaknu određene nacionalne vrednosti ili obeležja. Tako se stvara novi kult Vidovdana koji ne osvetljava pravo značenje ovih događaja pa samim tim i ova i buduće generacije ponavljaju hologram koji je neko drugi postavio.

     Bio bih više nego srećan kad bih pročitao tekst o Kosovskom boju iz turskih izvora. Turski hroničari priznaju da se turska vojska dala u bekstvo posle pogibije sultana Murata, koga je "s konja oborio srpski pešak kopljem." Naravno, turski sultan je morao biti na konju, da ga vojska vidi, jer je reč o ratničkom narodu, stepskim pljačkašima, i vođa je morao biti na čelu svake bitke. Otpada romantičarska verzija narodnog pesnika da je "Murat ležao na jastucima u svom šatoru." Bajazit se vratio na bojno polje popodne, saznavši da je sultanovo telo ostalo na bojnom polju, i sasvim slučajno zarobio kneza Lazara i njegovu malobrojnu pratnju, jer je knez krenuo ka crkvi da se zahvali bogu na pobedi. Po jednoj verziji Bajazit nije pogubio brata Jakuba već ga je samo oslepeo. Zaista, bilo bi važno istražiti sve relevantne podatke, ne samo vezane za Kosovsku bitku već za svaki značajan događaj iz naše prošlosti.

     Nisam preveliki optimista da će neko od "teoretičara" ili "istoričara" obraditi postojanje "loze zmajeva" u srpskom narodu, tačnije rečeno, Miloš Obilić (ili Kobilić), ili Miloš Dragilović, je "zmaj", sin Zmaja od Jastrebca i čobanice Janje. Ali "zmajevi" spadaju u "epsku poeziju", u "mit", i njima se, jel'te, ne bave ozbiljni istoričari. To što postoje "zmajevi" u srpskoj epskoj poeziji kroz pet generacija, što je despot Stefan Lazarević osnovao Viteški red Zmaja (a ne Žigmund Luksemburški), jer vitez zmaja mogli su biti samo oni koji su bili poreklom Nemanjići, ili u srodstvu s Nemanjićima, nije dovoljno provokativno za "istoričare". Nije istražen ni odnos kneza Lazara prema zetovima, Vuku Brankoviću i Milošu Obiliću (interesantno,narodni pesnik obojicu zetova tretira kao "izdajnike"), da istraži razloge zašto se veliki deo srpskog plemstva oglušio o poziv kneza Lazara da dođu na Kosovo, o borbama koje je despot Stefan Lazarević morao da vodi protiv pobunjenog plemstva zbog potpisanog vazalnog ugovora s Turcima, itd.

     Tek ne očekujem da se neko pozabavi stvarnim izučavanjem istorije porodice Nemanjić (Nemanja - srpska verzija hebrejskog imena Nehemija, Nemija), koja je smatrala da potiče od rimskog cara Licinija, suvladara Konstantinovog, i da se tek posle njegove smrti u ratu oko rimskog prestola, odselila iz severoistočne Srbije (današnja Timočka Krajina) na jugozapad Balkana (današnje Kosovo i Crna Gora).Ne očekujem da će neko da se pozabavi tumačenjem titule "despot" koju su nosili srpski vladari, koja nije nikakva "vizantijska titula" već je koren reči "Desposyn" ("sluga Gospodnji") i nosili su je krvni srodnici Isusa.. Jeretički, zar ne? Skočiće Crkva da vas klepa dogmom da se Isus nije ženio i proglasiti vas bogohulnikom i jeretikom. Iako ima više (rasturenih po raznim izvorima) podataka da jeste bio oženjen, iskočiće istoričari pozitivisti iz dobre, stare, boljševičke istorijske škole "uzroka i posledica" da vam objasne da "nema podataka" za ono što kažete, a ako "nema podataka" to se nije ni desilo.

     Jadni su duhovni dometi savremene civilizacije koja i dalje vešto manipuliše ljudskom svešću stvarajući posebno duhovno stanje koje karakteriše odsustvo kritičkog načina mišljenja. Preovlađujući oblik mišljenja danas je papagajsko ponavljanje "verifikovanih istina", i nema ponosnije ličnosti na kugli zemaljskoj od one koja je prepuna ovako nagomilanih "znanja." Što je ispraznije "znanje" kojim ljudi pune svoj um to je veća njihova sujeta i želja da to "znanje" prenose drugima. U kombinaciji sa pragmatičnim, lenjim duhovnim odnosom prema svakodnevnoj potrebi (i mogućnosti) da se od "znanja" živi, imate ono s čim se susrećete svakog dana - između ostalog, da će se srpstvo uzvisiti na "Vidovdan 28.juna". Naravno, ni jednom od tih prvoboraca vidovdanskog srpstva nije palo na pamet da pokrene inicijativu ponovnog zidanja spomenika kosovskim junacima koji je podigao despot Stefan, i na kome je bio uklesan veličanstven tekst koji je sve govorio o viteštvu jednog naroda i njegovom duhu. Naravno, važno je biti "vitez" baš na "Vidovdan 28. juna", sve ostalo su fantazmagorije kojima "racionalni" ljudi nemaju vremena da se bave. Posle se čude i pitaju šta znači "nebeski narod", i ne shvatajući zašto se sudbina balegara razlikuje od sudbine orla.

Beograd, 12.06.2009.

Milan Vidojević: SRBI NAROD NAJSTARIJI

     Prva asocijacija na ovu rečenicu, bila ozbiljna ili posprdna, je na knjigu istog naslova dr Olge Luković-Pjanović. Reč je o značajnoj knjizi jer, kao što će se videti iz ovog teksta, anticipira dokaze o počecima civilizacije u Evroaziji, na prostoru Podunavlja i Balkana. Uostalom, "podunavska" škola o nastanku Indoevropske civilizacije na ovom prostoru nije bila sporna za mnoge autore, počev od nestora Kijevskog do Siprijana Robera. Podsetiću vas da je čitav niz srpskih autora XIX i XX veka dokazao ovu tezu, spomenuću samo neke, Miloš S. Milojević, Ilija M.Živančević, Nenad Lj. Đorđević, a ostalima, nespomenutim se izvinjavam.

      Naravno da danas ozbiljni naučnici nemaju dileme. Posle otkrivanja civilizacija Lepenskog Vira, Vinče, Starčeva i kasnijih, jasan je kontinuitet Indoevropske civilizacije, pa bi čak i laik mogao da citira nestora Kijevskog da se iz Podunavlja "razide sja slavjanski jazik," ili da citira grčkog hroničara Laonika Halkokondila: "Rod Tribala, Srba, na celoj zemlji je najstariji i najveći, pouzdano znam..."

     Pošto živimo u svojevrsnom istorijskom hologramu, lažnoj istoriji koja je ovladala ljudskim umovima jer se već vekovima uporno nameće, uvek se obradujem kad naučni instituti Evropske Unije preduzmu naučni projekat koji treba da dokaže neku unapred pripremljenu tezu, koja će glasiti kako je baš na teritoriji jedne neverovatne hologramske projekcije koja se zove "Evropska Unija" skoncetrisana sva pamet ovog sveta. Tako je tema opsežnog istraživanja haplogrupe R1 i R1a Y-hromozoma (muškog) obavljena na širokom prostoru centralne i zapadne Azije, Indije, Pakistana, Afganistana, Sibira, a na zapadu Iberijskog poluostrva, britanskih ostrva i Skandinavije, i naravno Balkana.

     Poznati genetičar sa Univerziteta Oksford, Stiven Openhajmer, zaključio je da je R1a genetska linija nastala u Severnoj Indiji, da je "Južna Azija logično mesto konačnog porekla M17 (genetski marker R1a), da je procena da je ova genetska linija stara 36.000 godina"(?). I drugi genetičari, Peričić (2005.), Pasarino (2002.), Semino (2000.), Spenser Vels, traže početke ove rasne grupe u Ukrajini, južnoj Rusiji, severnoj Indiji, Persiji, pustinjama centralne Azije, odakle su, tobože, krenula neka plemena, Indo-iranskog porekla i rasula se po Aziji i Evropi, što nas dovodi u već odavno prežvakanu "istoriju" germansko-bečke istorijske škole.

     No, onda slede statistički obrađena istraživanja, vrlo sveža, da ne kažem od pre dve godine, koja uspostavljaju vrlo prostu činjenicu, da je najstariji zajednički predak sa R1a1 grupom, starom 11.600 godina nađen na Balkanu (Srbija, Kosovo, Makedonija, Bosna)! Najstariji zajednički predak nađen u Indiji je star 3.675 godina, a DNA izvađen iz skeleta na nalazištu Andronovo, koje je pravi "darling" naučnika s tezom, star je između 1.800 i 5.500 godina.

     Da ne bi ispalo da ja "teoretišem s tezom", daću vam statistički pregled istraživanja složen po procentualnoj zastupljenosti gena R1a1:     

Srbi 63,39%; Mađari 20,4; Poljaci 56,4; Ukrajinci 54; Belorusi 39; Kazanjski Tatari 24; Litvanci 41; Makedonci 35; Hrvati 29,3; Gagauzi 26,8; Česi i Slovaci 26,7; Šveđani 17,3; Danci 16,7; Nemci 12,50; Grci 11,8; Albanci 9,8. Svi ostali evropski narodi između 0,5 - 8%.

U centralnoj Aziji "rođaci" su nam Iškašimi (68%), Tadžici iz Kojanta (64%), i Kirgizi (63%). Haplogrupa R1a je vrlo česta među plemenima severozapadne Kine (Bonan, Dongksiang, Sabar i Ujgur).  

     U Indiji je Namita Mukerdži obavio široka istraživanja 2001. godine i utvrdio da se zastupljenost R1a nalazi u severnoj Indiji ravnomernom rasponu 35 - 45% stanovništva svih kasta, od Braminske do "nedodirljivih." Naravno, S.Šarma, koji je istraživao užu grupu, Braminsku kastu, utvrdio izuzetno visok procenat R1a1 od 72,22%, ustvrdivši odmah da je to "dokaz" o mestu porekla haplogrupe! Ne, dragi moj Šarma, to je dokaz samo da su se Bramini strogo pridržavali kastinskog običaja da se ne mešaju sa nižim kastama.

     Da li ovom tekstu treba zaključak u obliku "prsta u oko?" Mislim da ne. Ne treba se upinjati da se dokaže ono što je očigledno. Princip je vrlo prost. "Nečega" ima najviše u centru, a ka periferiji tog "nečeg" ima sve (procentualno) manje. Moglo bi se već sada reći da koreni naše civilizacije nisu "Indo-evropski". Ovo je floskula XIX veka. Sada je jasno da je svetska civilizacija "Evro-indijska", i da se mora "napisati" iz početka. Zapravo, pročitati iz početka jer je odavno napisana.

     Jedna od bitnih odrednica novog svetskog poretka je potiskivanje "obrazovanja kao nepotrebnog" i afirmisanje "veština" koje će nas uspešno voditi kroz "moderan, materijalistički svet". Takav moderni "veštak" bez mozga (znanja), idealan je za manipulacije svake vrste. Tako će i estradno prezentirana svetska istorija, da je "civilizacija" sada tamo gde je situiraju bogate zemlje (jer siromašnima treba malo toga, a istorije ponajmanje), imati idealnog protagonistu u neobrazovanom moronu čiji su horizonti "patike, šoping centar, estradne karakondžule." Nema bojazni da će to narušiti božanski poredak stvari, a istina jeste božanska kategorija. Što bi rekli antički Grci (kojima dugujemo manje nego što se misli), Sapienti sat.

Beograd, 19.06.2009.

Milan Vidojević: TESLA - (IPAK) NESHVAĆENI ČOVEK

     'S vremena na vreme u retkim intervalima, veliki duh otkrića pohodi zemlju da bi saopštio tajnu koja će unaprediti čovečanstvo. On odabira najsposobnijeg, najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uvo. Kao blesak svetlosti dragoceno znanje dolazi. Kad uhvati skriveno značenje srećnik vidi magičnu promenu... Čuda koja on vidi, mada udaljena u vremenu, desiće se. On to zna, nema ni trunke sumlje u njegovu umu, u svakom vlaknu tela on oseća – to je Velika ideja.' 

       Nikola Tesla

     U ovom tekstu pišem o još jednoj ikoni srpskog nacionalnog ponosa, Nikoli Tesli, genijalnom naučniku, sa željom da osmotrimo manje poznate delove njegovog života i aktivnosti, kako bi se ostvarila jedna od bitnih svrha mojih tekstova - buđenje.

     Neopevana je zabluda iz školskih čitanki, koja se kasnije proširila na opšte mesto, da je Tesla bio izumitelj koji je, eto, "vezivao žice i pravio struju." Onda je, kao pravi Srbin, teatralno pocepao ugovor sa Vestinghausom jer ovaj "nije mogao da plati" dolar po konjskoj snazi instalisane snage! (jadan Vestinghaus, propadala mu je firma i pored stotina milijardi koje su zaradili u proteklih 70 godina, počevši sa Teslom).

     Tesla je zadnjih dvadeset godina svog života proveo radeći na projektima, tačnije rečeno teorijama, koje nisu bile za "naše vreme". Naravno da se i američka armija zainteresovala za ove teorije i bila je jedina koja je mogla da finansira eksperimentalni rad. Jedan od tih eksperimenata bio je i rad na onome što znamo danas kao "Projekat Reinbou" ili popularno rečeno, "Filadelfijski eksperiment."

     Prva polovina XX veka bila je vreme postavljanja mnogih revolucionarnih naučnih teorija. Jedna je bila i "Levinsonova vremenska jednačina", koja je trebala teorijski da postavi principe za postizanje nevidljivosti kod velikih, čvrstih objekata. Eksperimenti nevidljivosti otpočeli su tridesetih godina prošlog veka na univerzitetu u Čikagu.

     Na Prinston univerzitetu je 1933. godine formiran Institut za napredne studije, u kome su vodeći naučnici bili Albert Ajnštajn i Džon fon Nojman. Uskoro su i projekti nevidljivosti prebačeni na Prinston. U toku 1936. godine projekat je proširen i Nikola Tesla je postavljen za direktora grupe. S Teslom, slažu se svi autoriteti, projekat je krenuo krupnim koracima napred. Radovi su nastavljeni do 1940. godine, kada je izvršen test u vojnom brodogradilištu Bruklin. Bio je to test na malom plovilu, na kome nije bilo ljudske posade. Brod je dobijao energiju od generatora sa drugih brodova, s kojima je bio povezan kablovima.

     Do kraja 1941. Tesla je pripremio eksperiment s razaračem "Eldrič" koji se u to vreme gradio u brodogradilištu. Na brodu su izvršeni dopunski radovi, tako što su navoji žice obmotavali ceo brod, a kalemovi su bili postavljeni na samoj palubi broda. Međutim, kako se projekt razvijao, kako se bližio svom finalu, tako su nesporazumi Tesle i fon Nojmana prerasli u ozbiljno razmimoilaženje oko načina kako eksperiment izvesti. Tesla je bio protiv prisustva posade na brodu u trenutku eksperimenta, fon Nojman je, pod pritiskom američke armije kojoj je trebala protivradarska zaštita za brodove, bio za to da se odmah proba sa ljudima na brodu.

     Amerikanci su tada bili opčinjeni magijskim konceptom nacističke nauke, čijim su se dometima divili i plašili je se, a čija je bitna dimenzija podrazumevala potpuno zanemarivanje ljudskog faktora koji se u nacističkoj Nemačkoj lako žrtvovao u raznoraznim, često monstruoznim, istraživanjima. Tesla se iz Filadelfijskog eksperimenta povlači posle svađe s fon Nojmanom, u martu 1942. Kako tvrdi Al Bielek, koji je kao mladi saradnik učestvovao u radu na ovom projektu, Tesla je ubijen 7. januara 1943. godine, jer je previše znao. Čak i opskurni Oto Skorceni u svojim memoarima piše da je lično ubio Nikolu Teslu, ugušivši ga jastukom. Ovo je sumnjiva tvrdnja, sem ako se ne poveruje u drugi deo Skorcenijevih tvrdnji, da su on i Gelen dolazili podmornicom u Montok više puta, i tu iskrcavali zlatne poluge, za ono što će uslediti kasnije, za potrebe iluminata IV Rajha.

Fon Nojman je, ipak, izveo prvi eksperiment 20. jula 1943. godine, kada su kalemovi uključeni. Brod je prvo bio obavijen izmaglicom a onda je fizički nestao. Dvanaestog avgusta 1943. godine eksperiment je izveden s punom snagom. Preživeli u ovom eksperimentu, braća Kameron, su u naučnofantastičnom maniru opisali šta se desilo. Elektromagnetno polje je bilo tako jako da su ljudi na brodu pretrpeli teške fizičke i psihičke povrede, a mnogi su poginuli. Sve dalje liči na naučnu fantastiku i neću o tome (to sam obradio detaljnije u knjizi IV Rajh). Izabrani datum za eksperiment, 12. avgust, nije slučajan. Tog dana je moguće izvesti tzv. "kolaps talasne dužine," jer Zemlja tog dana prolazi kroz svoju najosetljiviju fazu bioritma planete, koji se ponavlja u dvadesetogodišnjim intervalima, i 12. avgusta je moguće otvoriti prostorno-vremenske portale ka hiper svemiru i drugim dimenzijama.

     Sve ovo je Tesla znao, a posebno šta znači otvaranje Pandorine kutije nekontrolisane zloupotrebe nauke, bez osvrtanja na posledice. Da je bio živ na kraju Drugog svetskog rata suočio bi se s još jednim mračnim projektom Iluminata, "Operacijom Spajalica", spašavanjem važnih nacističkih naučnika, njih preko 3000, koji su prebačeni u SAD, gde im je dat nov identitet i mogućnost da nastave s eksperimentima započetim u nacističkoj Nemačkoj, što ima kontinuitet do danas.

Čemu ova priča, zapitaćete se. 

     Već sam rekao, moramo mnogo ozbiljnije da iščitavamo sopstvenu istoriju, filosofiju, nauku, moramo da prevaziđemo poimanje naše istorije koja nam je servirana na nivou bukvara. Nećemo valjda celog života čitati bukvar?! Nećemo se valjda diviti našim istorijskim veličinama kroz ono što nam drugi nametnu kao debilni diskurs "pronalazača s belim rukavicama"? Nismo valjda toliko nemarni i nekritični prema "budućnosti", zato što nam je "prošlost" tako romantično blesava? Da li ste se zapitali kako to da Tesla nije imao testament? Kako mu "nije palo na pamet" da svoje patente zavešta svom narodu, nego je milijarde dolara oprostio Morganu i Vestinghausu? Na stranu što ne znamo šta se nalazilo u 80 limenih sanduka(!) koje je zaplenio FBI. Usrećili su nas posle Drugog svetskog rata kad su nam poslali Tesline bele rukavice, štap za šetnju i frak! Šta je Tesla - mađioničar Mandrak? Patente i nacrte su zadržali za sebe, a nama polucilindar, fali još samo beli zec.

Daleko ćemo dogurati ako dozvolimo da nam i dalje kradu pamet, kroz decenije i vekove. Ionako je nemamo dovoljno, a i to malo, neke belosvetske (političko-naučne) bitange nam odnesu. Mi smo ravnodušni kao da nismo svesni da se krade budućnost naše dece. Ko nema svoje "pameti", koristiće tuđu, ma kako bizarna bila. Još će nas ubediti da nam čine uslugu, dajući nam "znanje", da su naši dobrotvori, a naša blejačka politička elita će podupirati tu kampanju, verujući da su protokolarni susreti u Evropi plodotvorni, samim tim što se dešavaju. Nisu, samo su obična birokratska mrsidba koja nas zamlaćuje dok druga strana "radi radnju." Tesla mora da „spinuje“ u grobu, milion obrtaja u sekundi.

Beograd, 26.06.2009.

Milan Vidojević: PETAR PAN – JUNAK KOME JE PROGRAM OBRISAN

     Nije da se smrt Majkla Džeksona nije očekivala. Već godinama su je najavljivali tabloidi, razni “stručnjaci” su komentarisali njegov izgled, plastične operacije, izbeljivanje kože, bio je i Petar Pan i Frankenštajn u isto vreme. Naravno da je smrt konačna tačka na ovaj kontraverzni život i bez obzira na simpatije ili antipatije, jedan nesrećni umetnik je napustio svet, to izaziva i tugu i poštovanje za ono što je uradio na polju pop muzike.

     No, dok su obožavatelji očajavali a samozvani predstavnici porodice, pokojnog Majkla, i ljudi iz zabavljačkog polusveta, drveni advokati i slični bagaž koji ide uz slavne ličnosti, utrpavali u medije da kažu šta znaju o njegovom životu i smrti, a zapravo želeli da se pojave u medijima makar to bilo i nekrofilski, detalji bizarne smrti i života Majkla Džeksona počeli su da formiraju sliku koja se neće dopasti onima koji bi sigurno zauvek želeli da ostanu u dubokoj senci i da ni na koji način ne budu povezani sa životom i smrću Majkla Džeksona.

     Krenimo zato redom u ovoj analizi. Šta je zvanično poznato do sada. Nešto posle 12 časova 25. juna, neko je pozvao hitnu pomoć iz kuće u Holmbi Hilsu u Los Anđelosu, rekavši da je “jednom gospodinu” pozlilo, da mu neko daje reanimaciju, da pokušava da ga oživi, ali da “gospodin” ne reaguje. Hitna pomoć je stigla u 12,30 i tu zatekla “gospodina” u komi, tojest Majkla Džeksona, i lekara, kasnije se ispostavilo ličnog, dr Konrada Roberta Mareja, koji je masažom pokušavao da mu oživi rad srca. Lekari u bolnici su više od jednog sata pokušavali da ožive Majkla Džeksona, bez uspeha.. Policija u početku nije imala razloga da sasluša dr Mareja, sem da uzme izjavu, ali je doktor u međuvremenu nestao, nije se javljao u Hjuston, gde ima ordinaciju, nije odgovarao na pozive i poruke na mobilni telefon, ne zna se gde je trenutno, pa je policija raspisala poternicu za njim.

     Navodno je misteriozni pozivač hitne pomoći bio čovek iz obezbeđenja na ulazu u zgradu, jer u apartmanu u kome je stanovao Džekson nije bilo telefona (?) Doktor, koji je dolazio svakodnevno u kuću da mu daje injekcije, nije znao adresu (?!), pa je morao da izađe kad je Majkl pao u komu i da nađe nekog da pozove hitnu pomoć! Na stranu, što izgleda da doktor nema mobilni telefon, pa mora da nađe nekog ko ga ima?

     Šta je Majkl dobijao od “terapije”? Šerilin Li, medicinska sestra i nutricionista, koja je pripremala energetske napitke i hranu za Majkla u toku meseci priprema za seriju koncerata, izjavila je da je Džekson patio od teškog oblika nesanice, koja ga je mučila od 2005.godine, posle suđenja na kome se branio od optužbi da je pedofil i da je seksualno zloupotrebljavao decu koja su često dolazila na njegovo imanje “Nedođija”, nazvano po “zemlji” Neverland, u kojoj je živeo Petar Pan.

     Ona tvrdi da je Majkl tražio da mu nabavi i daje intravenozno Diprivan, poznat kao i Propofol, ali da je ona odbila. Reč je o anestetiku koji se koristi u operacionim salama. Za razliku od drugih anestetika, oni koji su primili Diprivan lako se bude kad prođe njegovo dejstvo i “bistre su glave.” Nema ga u slobodnoj prodaji, mogu ga nabaviti samo bolnice i licencirani lekari i medicinske sestre. Lijeva kaže da ju je Džekson zvao 21.juna u panici jer je počeo bio “da se hladi” i da mu je ona preporučila hitan odlazak u bolnicu. Nije je poslušao jer je očigledno imao nekog ko mu je davao Diprivan. Jedini problem sa ovim anestetikom jeste da se mora davati u izuzetno precizno odmerenoj dozi, što iskusni anesteziolozi znaju, ali je pitanje ko je Džeksonu davao Diprivan. Svako “predoziranje” izaziva ubrzan rad srca što može dovesti do srčanog infarkta, što se Džeksonu i desilo.

     Slike iz ambulantnih kola pokazuju čudnu stvar. Nos Majkla Džeksona je “smrskan”, ima kosu, ali u izveštaju iz bolnice piše da je “ćelav” (?), da su konstatovana četiri slomljena rebra i četiri uboda od igle na grudima (što je verovatno posledica reanimacije), ali i da je imao podlive na leđima, potkolenici, itd. Noć pred smrt imao je probu sa igračkom grupom sa kojom se pripremao za koncerte, delovao im je potpuno normalno i koncentrisano. Rezultati toksikološke analize znaće se za tri nedelje, ali će to možda biti nesvrsishodno, pošto porodica želi sahranu (i kremaciju) već u nedelju, a “pepeo će biti rasut po Nedođiji.”

     Analiziraću sada Majkla Džeksona iz sasvim drugog ugla, “fantastičnog i bizarnog” koji bi mu i inače pristajao. Čuli ste za programe kontrole uma, MKUltra, i posebno program “Monarh”, koji je pripremao decu za pedofilske zloupotrebe, satanske rituale, nanoseći im nepopravljivu psihičku i fizičku štetu, o čemu sam pisao u knjizi “Dosije Omega.” Jedna od najomiljenijih tehnika bila je korišćenje kriptičkih stihova “Čarobnjaka iz Oza” i Diznijevih likova. Deca u obdaništu u vojnoj bazi Prezidio kod San Franciska su agentima FBI ispričala da su ih “Miki i Šilja” kupali u kadi, “igrali se sa njima” i radili druge stvari. Kao “Miki” kasnije je identifikovan Majkl Akvino, potpukovnik američke armije, satanista i osnivač okultne, nacističke lože “Hram Seta”. Sad više nije u armiji, ali Hram Seta postoji i danas.

     Još strašnija je priča Keti O’Brajen, programirane prostitutke koja je radila za CIA. Na “okidač” iz programa koji bi se došapnuo “korisniku”, kako bi se ona “uključila”, radila je sve ono što bi “korisnik” tražio. Sama je bila seksualno iskorišćavana kao dete od strane oca, ujaka, njihovih drugara, dok nije prebačena u “Školu šarma”, kako je CIA zvala svoj centar za obuku. Kad je završila obuku, kao seksualna robinja dodeljena je senatoru Birdu, a koristili su je i Pjer Trido, kanadski premijer, Madlen Olbrajt i mnogi drugi. U jednom trenutku su je “udali” za Vejna Koksa, serijalnog ubicu koji je radio za CIA.. Očekivalo se da će njihov sin “imati gen ubice” i moći da se programira za potrebe službe. O’Brajenova je rodila ćerku, Keli, koja je takođe kao dete prošla obuku koja je bazirana na fizičkoj i psihičkoj traumi kako bi se izazvao “sindrom višestruke ličnosti” od kojih bi se svaka programirala za neku aktivnost, samo zavisi od “trigera” koja će se aktivirati. Keli je seksualno iskorišćavao Ronald Regan i drugi perverznjaci iz vrhova Iluminata. Keti O’Brajen je spasao i deprogramirao Mark Filips, koji je radio za NASU, koju su formirali izbegli nacisti Trećeg Rajha. Tako je Keti O’Brajen bila u stanju da se seti šta se desilo s njom i da napiše knjigu o tome.

     Isti program kao Keti O’Brajen je prošla i Merilin Monro, verovatno i Kurt Kobejn, i mnoge druge ličnosti iz sveta filma, muzike i industrije zabave, ali to nije trenutno naša tema.

     Majkl Džekson je bio traumatizovan kao dete od strane oca, koga se panično plašio do kraja života. Moguće je da je bio rob iz programa “Monarh”čiju su karijeru gradili oni koji su od njega napravili “Mesiju” čitavih generacija (u Otkrovenju lažne mesije su ovog tipa, ne lideri država ili religiozni gurui). Bio je Petar pan, lik iz Diznijeve mračne galerije likova, “večno mlad”, koji će decu odvesti gde? Setite se legende o “Čarobnom frulašu.” Majkl Džekson je prodao 750 miliona ploča i bio je u dugovima! Naravno, taj novac nije bio njegov, on je rob iz programa, novac pripada gospodarima. Zato živi u iznajmljenoj kući koja nema telefon, da ne bi mogao da se otrgne iz programa. Jedino ga posećuju “doktori” koji održavaju program.

     U jednom trenutku je otišao u Bahrein, gde je bio u posedu novog “hendlera”, šeika Abdulaha bih Hamada al-Kalife, koji mu je pozajmljivao novac za život (!), a zauzvrat mu je Džekson prepisao “prava na autobiografiju, koncerte, novu ploču”, i koješta! Princu iz Bahreina nije dovoljan prihod od nafte, trebaju mu autorska prava na knjigu. Kakva farsa! Preveli su Majkla u islam, a onda ga vratili u SAD, pod kontrolu Farakana, mračnog vođe američkih ekstremnih muslimana, naslednika ubijenog Malkolma X, za koga mnogi tvrde da je “projekt CIA”.

     Povodom smrti Majkla Džeksona oglasio se propovednik Džes Džekson, koji je pozvao Majklove fanove da se ne ubijaju zbog Majkla, “već da u njegovo ime živimo kao braća i sestre a ne da umiremo kao budale.” Kakva umna diareja, od masona 33.stepena lože Prins Hol, koji je mirođija u svim javnim dešavanjima u SAD, a sada je blizak i novom predsedniku Baraku Obami.

     Da li je Majkl Džekson zaustavljen pre nego što je svoje koncerte iskoristio da upozori ljude na ono što spremaju Iluminati? Hteo je da govori o Ujedinjenim Nacijama i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i o njihovim planovima za desetkovanje ljudi u svetu. Da li je Džekson shvatio kakva je žrtva postao, da li je hteo da se opravda i to ispravi, govoreći protiv onih koji su ga pretvorili u nakazu, praveći od njega “palog anđela” koji će predvoditi “decu”, što će reći našu budućnost, u propast? Ako je postao toga svestan i odupro se, onda je jasno da su ga “isključili.” Program mu je resetovan. Život mu je ugašen. Ali će ipak, zbog želje da ispravi strašnu sudbinu koju su mu namenili, završiti u raju. To mu od srca želim. Sapienti sat.

Autor Milan Vidojević 3. jul 2009.

Milan Vidojević: KRALJ JE MRTAV – ŽIVEO KRALJ!

     Konačno se završila i “komemoracija” u čast preminulog Majkla Džeksona, i na stranu šta ko misli o ovom bljutavom, kičerskom, bezosećajnom spektaklu na kome je proliveno mnogo krokodilskih suza, prava slika nesreće, zloupotrebe, pakla u kome je živeo ovaj umetnik, ne može se izbrisati. Više nego ikad mi je jasno da je Majkl Džekson bio seksualni (i svaki drugi) rob iz programa MKUltra.

     Ovaj neprilični šou program (sa sandukom kao dekorom na pozornici) i pevačima, koji su se oprostili od Majkla u dobroj tradiciji gospela, je gledalo milijardu ljudi u svetu, među kojima je bilo mnogo rasplakanih obožavatelja ali i 15 ambasadora stranih zemalja, kako je rečeno u toku prenosa na CNN-u. Osrednje ožalošćena porodica, estradno elegantno obučena, pripadnici Nacije Islama sa obaveznim tamnim naočarima u drugom redu, odmah iza porodice, što nije čudno jer je Majkl musliman od 2008. (a njegov brat Džermejn od 1988.godine), zaokružili su pravu sliku estrade pod kontrolom iluminatskih magova, i očekivao sam da će svakog sekunda transformisati u vukodlake i odigrati “zombi ples” kao u čuvenom video spotu Majkla Džeksona.

     Pitanje je da li je njegovo telo uopšte bilo u sanduku. Da jeste, to bi protivurečilo celoj predstavi. Verovatno je sahranjen tog dana na nekom drugom mestu, samo se pitam po kom obredu: Jehovinih svedoka (jer su mu roditelji pripadnici te sekte), po islamskom, jer je postao musliman, ili iluminatsko-satanskom, sudeći po danu koji je izabran za sahranu. To je bio utorak, 7. jul, dan Mesečeve eklipse (pomračenja Meseca), dan Lilit, idealan za crnomagijske rituale. Baš kako doliči beznačajnim, potrošenim seksualnim robovima iz programa Monarh, najprezrenijim bićima, ako su ih njihovi gospodari uopšte smatrali ljudskim bićima. Sahranjen je bez mozga (!), jer porodica nije mogla “da čeka” završetak laboratorijskih analiza, ili je mozak bio potreban za neki drugi ritual?

     “Sahranjen” je u luksuznom kovčegu, model “Prometej.” Otkud Prometej, Titan, pali anđeo, koji je ljudima doneo svetlost (vatru, znanje)pa ga zato hrišćanski kvazi teolozi smatraju Luciferom. Koju to “svetlost” treba da prenese jedan od brojnih lažnih mesija koji će se pojaviti u ovom vremenu apostasije?

     Petar Pan treba da odigra za druge ulogu koju su njemu nametnuli – da bude “dete” koje nikada neće odrasti. Psihijatri znaju da programiranje dece počinje pre šeste godine života, kako bi se sprečilo stvaranje ličnog identiteta. Tokom svog života Majkl Džekson je pokazivao simptome tog poremećaja. Ova deca, žrtve “pedofilske obuke”, koja su seksualno opsluživala svoje “instruktore” su i sama kasnije bili opsednuta decom, naročito se igrajući njima u krevetu. Ovaj lom u glavi pedofila koji je i sam bio žrtva u detinjstvu, nastaje i fiksira se u tom trenutku, i kasnije odbija “da odraste”, vidi sebe kao dete u društvu druge dece, bez obzira na to što je u godinama odraslog čoveka. Tako postaje otelotvorenje Petra Pana koji ne želi da odraste i ostari i koji želi da uvede decu u “srećni svet Nedođije”, novog pedofilskog kruga robova.

     Jasno je da je Majkl Džekson bio umešan u pedofilski, crnomagijski kriminalni krug, i da je “karijeru” obavljao kao deo svog robovskog programa. Imao je “ličnog maga,” čije je umetničko ime neprevedivo, Majestic Magnificent, zapravo je sinonimsko, kriptičko u najboljem maniru višestrukih značenja reči upotrebljenih za programiranje robova Monarha. Nije čudo da je “Alisa u zemlji čuda,” i “Čarobnjak iz Oza” omiljena literatura i priručnik svih mind control programera. Ovaj Majestic je sedeo pored Majkla na konferencijama za štampu pre nekoliko godina i upadao mu u reč kad god je postojala opasnost da Majkl kaže “nešto neprilično,” oda nešto, a čak je na neka pitanja odgovarao umesto njega. Klasična uloga kontrolora roba iz programa.

     Nesporno je bilo i Majklovo interesovanje za okultizam, kao i strah od njega u kasnijoj fazi života. Opsednutost ogledalima, a često je boravio u sobi koja je bila sva u njima, čudne izjave koje je davao, da se budio ujutru u toj sobi sa gotovom pesmom u glavi i da sebi to nije mogao da objasni. Za sve one koji se bave magijom, ogledalo je pomoćno sredstvo za izlaz u astralni svet.

     “Čarobno” ogledalo imao je Nostradamus, pa Džon Di, koji je imao ozbiljne probleme sa demonima koje je prizvao sa astrala, sve do savremenih programera koji koriste i ogledalo i okean kao “veliko ogledalo” između dimenzija. Nemam mesta (a ni potrebe) da držim kratki kurs iz hermetike za sve današnje neokomuniste koji još nisu čuli da postoji onostrano, ali Majklov strah od ogledala, kad je “program počeo da mu puca,” bio je više nego očigledan. To se vidi iz njegove pesme “Man in the Mirror,” i strah je bio toliko jak da je svojoj deci zabranio da se “ogledaju”, izbacio je sva ogledala iz kuća u kojima su deca boravila, naterao ih je da nose maske na licu, kako se ne bi “videla u ogledalu” (ili kako ne bi bila viđena iz ogledala?). “Neko drugi je pisao njegove pesme,” priznao je Majkl, možda čovek iz ogledala? Možda Majkl kao “nosilac sindroma višestruke ličnosti” nije bio “zadužen” za pisanje muzike? Možda je to bila neka od ličnosti koje su živele u njegovoj psihi, a koje on nije mogao da kontroliše? Pročitajte tekst pesme “Scream”, možda će vam ova priča biti jasnija.

     Ti stihovi su bili pokušaj da se otrgne programu i pisao ih je u trenucima svesnosti, lucidnosti, shvatajući u koji pakao su ga gurnuli. Jedna od najpotresnijih pesama, krik očaja, jeste “They Don’t Care About Us,” koja se odnosi na sve žrtve ovog programa. Interesantno je da mnoge navodne žrtve istog programa nisu prisustvovale komemoraciji, iako su kao deca, igrom slučaja, odlazila da se igraju u Neverland. To su Džastin Timberlejk, Kristina Agilera, Britni Spirs.

     Nije bilo ni Madone, koja je, bar ja to mislim, iz “druge šeme”, iz programa baziranog na kvazireligioznosti. Prvo je bila provokator hrišćanskog diskursa, a pre nekoliko godina je postala sledbenik “Kabale” koja je postala “religija”, u holivudskoj verziji. Kabala nije “religija”, to zna svaki pripravnik ezoterije, ali Madona ne spada u pripravnike. Ona je majstor prevare, koju je privukao Jehuda Berg, lažni rabin iz Holivuda, koji sjajno manipuliše estradnim ludačama, na čijem čelu je rečena Madona, a od nedavno “pridružila” joj se i Britni Spirs, primerak “prolupanog programa.”

     Iako nemam nameru da polemišem sa čitaocima ovog bloga, bez obzira na povod, neki koji su se javili postavili su pitanja koja zaslužuju objašnjenje. Ono je neminovno vezano za ezoteriju, a razjasniće, ukratko, šta anestetik učini ljudskom astralnom telu.

     Kad se neko anestezira (za operaciju ili kao Majkl, da bi zaspao) gubi deo svog astralnog tela, “ulubi ga,” ono počne da “curi” (zato svi operisani pacijenti posle buđenja od dejstva anestetika izgube tečnost, i masne naslage u telu, “oslabe” što bi se reklo). Ako to ponove više puta, postoji opasnost da “srebrna nit” koja vezuje fizičko i astralno telo pukne. To se možda desilo Majklu Džeksonu. Ovo je bila nevoljna smrt i sada njegova duša pluta između fizičkog sveta i nižeg astrala, u jednoj sivoj zoni gde je vezana za fizičku egzistenciju i teško se miri sa “smrću.” To su duhovi koji uznemiravaju fizički svet (poltergajsti, “vampiri”), i tu priču, neko ko zna o čemu se radi, već protura u javnost. Tv ekipa CNN-a je “snimila nešto” u kući u Neverlandu, “duh Majkla Džeksona,” a brat je izjavio da će na turneji, na koncertima “on biti prisutan.”

     Postoji ritual kojim se njegova duša može osloboditi i kojim joj se može pomoći da ode u više nivoe astrala kako bi se našla tamo gde pripada. Ovako, na najnižem astralu, biće nesrećna i uznemiravaće fizički svet. Možda to neko želi, da se “duh” Majkla Džeksona “pojavljuje” kao hologram i da to bude “znak” kako je mesija došao. Biće to samo lažni mesija iz Otkrovenja, ma šta želeli crni magovi iluminata. Ja želim njegovoj duši da nađe svoj mir, da nikad više ne doživi pakao materijalnog sveta. Kao da i ostale nesrećne žrtve pokušaju da se oslobode svog ropstva ali ne na način koji je izabrao Majkl Džekson.

Autor Milan Vidojević 10. jul 2009.

Milan Vidojević: SOROŠ PIŠE PRAVILA

     Vejn Medsen je nedavno napisao i objavio izveštaj o radu Džordža Soroša, međunarodnog mogula hedž fondova i finansijera “progresivnih” ciljeva u svetu. Ali u jednom delu izveštaja nalaze se interesantne informacije o tome kako Soroš, sa upornošću jednog jazavca, prokopava put u sve organizacije koje se bave istraživanjem (neprijatnih) događaja, kao što je “teroristički napad” na Njujork  11. septembra, zatim se živo interesuje za “nezavisno novinarstvo,” a u Americi prodire u sve organizacije koje se bave društvenim pitanjima i bore za doslednu primenu ustavnih i zakonskih odredbi koje štite građane. Kad se infiltrira u ove organizacije onda ih urušava iznutra ili inkorporira u veće servilne korporacije koje služe Sorošu i njegovim ciljevima.

     Akcije Soroša vrlo su slične sa nekadašnjim kontraobaveštajnim programom FBI-ja, poznatim kao „COINTELPRO“. Takođe je jasno da je Sorošev program povezan sa izraelskim obaveštajnim operacijama u SAD i nekim predsedničkim kampanjama Demokratske stranke u kojima moćna Soroševa frakcija već sada eliminiše sve “nepodobne” članove, kongresmene i guvernere iz vrhova odlučivanja, a posebno su se bili okomili na “demokratsko krilo Demokratske stranke”, Bila Ričardsona i Karolinu Kenedi, kako ne bi ušli u Obaminu administraciju.

     Soroševe operacije se uglavnom obavljaju preko Instituta Otvoreno društvo, kao i preko Soroševog Fand Menidžmenta LLC, u kome njegov sin Džonatanvodi glavnu reč. Soroševi operativci rade vrlo prosto, ili su osnivači “progresivnih” operacija ili ulaze u već postojeće, finansirajući njihove aktivnosti. Ako su organizacije jake i dobro organizovane, onda se odabere jedna frakcija ili poslovni koncept kome se daje nesrazmerna podrška, kako bi ostali otpali. Ovaj koncept bio je uspešan i u Srbiji, i u Ukrajini, Moldaviji, Gruziji, a primenjuje se, naravno, i u SAD. Kad takve organizacije, a sada govorim o medijskim organizacijama, obave svoj zadatak prepuštaju se (tržišnoj) sudbini, ili se prodaju sa velikim profitom. Samo moćni i uspešni uključuju se u velike konglomerate i nastavljaju da rade svoj posao, da promovišu određeni „pogled na svet“, određenu političku orijentaciju i poslovnu politiku koja donosi profit. U očuvanju ovog koncepta i sopstvene pozicije koriste se svim sredstvima, koja često podrazumevaju medijske napade na protivnike, njihovo javno blaćenje, dovođenje u pitanje istinitosti njihovog pisanja, verodostojnosti njihovih izvora i istraživanja.

     Soroševe operacije su prvenstveno usmerene na kontrolu levičarskih i istraživački usmerenih publikacija i televizija, sa ciljem gušenja slobodne reči, kritike globalizma i razotkrivanja novog svetskog poretka.

     Čemu ovoliki uvod, kakve on veze ima s nama. Svedoci smo ovih dana soroševske taktike u radu srpske vlade. Preko noći, kad je poslanicima Skupštine mozak već na moru, pokušalo se da se izglasaju izmene i dopune Zakona o informisanju. Uvođenjem drakonskih kazni za “nepodobno pisanje” o koalicionim partnerima u vladi, izmišljanje uslova o tome ko će moći da se bavi izdavanjem novina na način da niko neće to moći, na stranu što ove “dopune” narušavaju Zakon o preduzećima u kome je precizirano šta je zakonski minimum za osnivanje preduzeća, gde spadaju i izdavačka, pretvaraju se u lični obračun jednog često prozivanog političara sa političkim protivnicima koji su ga uzeli na zub.

     Ispada da se “istraživačko novinarstvo” trudi da razotkrije mutne poslove jednog visokog funkcionera vladajućih partija, koji inače nikada nije bio omiljen i popularan lik. Ali, zabluda je da se naši novinski mediji bave “istraživačkim novinarstvom” ili “informisanjem.” Bave se specijalnim ratom protiv neistomišljenika iz drugih političkih opcija. O “dubini” i stilu tih “istraživanja” ne treba govoriti. Reč je o istraživanju nečijih seksualnih preokupacija i improvizovanim i nedokazanim tvrdnjama o kriminalu i zloupotrebama vlasti. Ta nedoraslost zadatku upravo omogućava “uvređenoj” strani da se sudski odbrani od “neosnovanih optužbi” i time stvar legne, bar privremeno. Novine misle da ih to prodaje, novčana kazna sa čijim se plaćanjem oteže godinama je “dokaz” da se oni bave “istraživanjem”, “mangupi u našim redovima” se smejulje u potaji, a što i ne bi, od ovakvog “novinarstva” im ne preti nikakva opasnost.

     Pravo je pitanje zašto se neko osetio ugroženim na nivou države od ovakvih šuntavih medija i zašto je potegao za providnim staljinističkim zastrašivanjem, koje nije u skladu sa evropskim standardima kojima teži naša omiljena vlada. Taman su se dopali Evropskoj Uniji koja nam udeljuje “beli šengen”, a ovamo zakon koji guši medijske slobode kojih i onako ima premalo. Neko u vladi ima ozbiljan problem sa tajmingom. Umesto da pusti ovaj medijski kindergarten da se igra i dalje, neko je rešio da probudi medijske kuće, stručna udruženja novinara i javnost i okrene ih protiv sebe. Taj kamikaza politički stil može sebi da osmisli samo srpska vlada.

     Zamislite da u ovoj zemlji postoji pravo istraživačko novinarstvo koje se bavi svetskim temama koje utiču i na naš život i budućnost. Zamislite da se neko ozbiljno bavi temama kao što su vakcine i lažne pandemije kao oblik bioterorizma, globalno zagrevanje kao globalna laž (Zemlja se hladi, zagreva se jonosfera koju bombarduje HAARP), pljačkanje građana kroz bankarski sistem, zagađenost vode, hrane i zemljišta, gde Srbija spada u sam vrh opšte zagađenosti, enormni porast malignih oboljenja u Srbiji kao posledica upotrebe uranijumske municije tokom agresije NATO pakta, i još par hiljada tema koje mediji u Srbiji neće nikad dotaći.

     Sad se jedan uvređeni “mali Napoleon” napeo da sruši srpsku medijsku dembeliju. Taman je sve funkcionisalo, medijski javni servis je radio punom parom kao fabrika za proizvodnju ideološkog meda i mleka, zaglupljujući narod po šemama mind control-a, dajući mu igre (bez hleba), malu seosku priredbu tipa Univerzijade, kad se sad ovaj odlučio da poremeti tranzicijski raj. Taman su nas uveli u šemu da je direktan prenos tečenja vode iz slavine važan domet naše kulture, kad ministar kulture uzeo da talasa sa dopunama zakona. Sad je vlada morala da se konsultuje telefonom, da smanjuje kazne, a kad ih smanji svrha dopune zakona se gubi, da se mediji ukinu jedan po jedan. Ni poslanici Skupštine nisu shvatili da je cela stvar čista naučna fantastika, da je možda naručena farsa, pa su krenuli sa polemikom. Kad je tv prenos iz Skupštine bio najinteresantniji, posle vrlo jasnih izjašnjavanja Č. Jovanovića i V. Batića, “javni servis” je prekinuo prenos jer je počeo prenos Tur d’Fransa. To je za nas vrlo značajno, šta je Zakon o informisanju u odnosu na bicikl i ovaj kosmički spektakl okretanja pedala. Ni Soroš ni njegovi eksperti ne bi mogli da napišu ovakav scenario. Ovdašnja mašta prelazi sve poznate granice, jer proističe iz neverovatne moždane hemije grupe ljudi na vlasti. Da li je njima ovo zabavno? Možda, nama nije.

     Njihovo postojanje samo potvrđuje u šta je gurnut svet od strane Soroša i sličnih “inženjera duša.”

Autor Milan Vidojević 17. jul 2009.

Milan Vidojević: GASOVOD OČAJA

     Još pre 12 godina, prilikom državne posete Edvarda Ševarnadzea, predsednika Gruzije, Sjedinjenim Američkim Državama, iskovan je termin "novi put svile," kojim je istaknuta želja SAD da aktivira zemlje Centralne Azije i Kaspijskog regiona i otrgne ih iz tradicionalnog zagrljaja Rusije. Situacija se intenzivirala s energetskom krizom u svetu i Evropi i tu su politički i ekonomski koreni stvaranja projekta "Nabuko." Koliko je ovo postao važan predmet brige Evrope pokazuje studija pod naslovom: "Monopol Gasproma i potencijali Nabuka: strateške odluke Evrope" koju je uradio "Centralna Azija-Kavkaz Institut, Studije puta svile" iz Stokholma, 2007.godine.

     Iz ove studije ću vam preneti najznačajnije procene i "spisak lepih želja" koje će samo u dve godine, do nedavnog potpisivanja ugovora između zemalja-transportera gasa pokazati prave domete ovog projekta.

     Osnovna polazna konstatacija studije je procena zemalja Evropske Unije da previše zavise od ruskog gasa, skoro 40% ukupnog uvoza, dok 30% dolazi iz Severne Afrike, uglavnom Alžira, a potpuno je zanemaren pravac snabdevanja koji bi mogao da ide iz Kazahstana, Turkmenistana i Azerbejdžana, bivših sovjetskih republika a sada nezavisnih država.

     Da bi se realizovao ovaj projekat, koji je prioritetan u EU i u 2006. i 2007.godini, mora se rešiti više strateških pitanja. Prvo je da se EU ozbiljno zapitala da li Rusija može biti siguran, pouzdan snabdevač u budućnosti, i došla do zaključka da to nije izvesno. Naravno, problemi sa transportom gasa kroz Ukrajinu nisu ruski, više su problem EU i Ukrajine. Problem sa Rusijom je mnogo veći, to je konkurencija gasovoda koje Rusija već ima, a gradi i nove, želeći da zadrži monopol snabdevanja Evrope. Naime, budući gasovod Nabuko ima samo prvu polovinu trase, gasovod Baku-Erzurum koji je pušten u rad 2006. godine i koji azerbejdžanski gas dovodi u Tursku. Rusija od ranije već ima sledeće gasovode, Transbalkan 1, Transbalkan 2, Jamal i Plavi potok.

     Najava izgradnje Nabuka izazvala je munjevit odgovor Rusa, planira se izgradnja Plavog potoka 2, i Južnog potoka, koji će delom prolaziti i kroz Srbiju, sa kapacitetom od 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

     Rusija je pre nekoliko godina izvela još jedan strateški potez. Potpisan je dugogodišnji ugovor sa Turkmenistanom o kupovini turkmenskog gasa za potrebe ruskog tržišta. Fiksna cena je ugovorena na 57 dolara za hiljadu kubnih metara gasa. U isto vreme, Rusija je izvozila svoj gas u Evropu po ceni od 250 dolara za hiljadu kubika gasa. Nije čudo da je Gasprom postao "monopolistički" snabdevač Evrope gasom.

     Naravno, ovakva pozicija Gasproma ne bi bila moguća da Rusija nije preduzela određene korake kako bi formulisala svoju energetsku strategiju:
a) Povratila je državnu kontrolu nad sektorom energetike oslobodivši se privatnih kompanija;
b) Kontroliše produkciju gasa za domaću potrošnju i reeksport u Evropu;
c) Dominira evropskim tržištem jer je potisnula druge proizvođače, kontroliše mrežu gasovoda i radi na proširenju mreže.

     Ova ekspanzija bila je moguća jer je iz vremena SSSR nasleđen magistralni gasovod, koji povezuje nekadašnje republike, proizvođače gasa, danas nezavisne centralno azijske države Kazahstan, Uzbekistan i Turkmenistan. Ove zemlje mogu da prodaju svoj gas jedino kroz ovaj gasovod. Danas Turkmenistan upumpava u mrežu 40 milijardi kubika gasa godišnje, Uzbekistan 9 milijardi i Kazahstan 7 milijardi kubika godišnje.

     Želja da diversifikuje snabdevanje gasom podrazumevalo je da EU mora da politizuje ovo pitanje, jer je Gasprom već uzeo 25% evropskog tržišta gasa i prisutan je u 17 zemalja EU. Najveći ugovor ima sa Vinteršalom o izgradnji gasovoda kroz Severno more zaobilazeći politički nestabilnu Ukrajinu, a na čelu zajedničkog preduzeća Vingas nalazi se nemački kancelar Gerhard Šreder. Nije čudo da je Šreder prokomentarisao evropske želje za diversifikacijom i izgradnjom Nabuka kao "besmislicu."

     Bilo je jasno da će se u problematiku energetike u Evropi umešati SAD i NATO, iz prostog razloga što energetika jeste od strateškog značaja, ali još važnije, zaštita mreže gasovoda od terorista ili nesreća koje mogu da se dese, mora da ima "centralizovanu bezbedonosnu koncepciju," a nju može da pruži NATO. Nije zato čudno što budući gasovod Nabuko sledi ovu natovsku liniju. Iz Turske prelazi u Bugarsku, pa ide kroz Rumuniju, Mađarsku, do Austrije. To nije najkraći put za gasovod ali ide kroz zemlje EU koje su i članice NATO pakta.

     Politizacija gasovoda Nabuko vidi se i iz želje da se (jednog dana) mreža proširi na bogata gasna polja Irana i Iraka. Iako je situacija u Iraku bolja, i oblast Kirkuk nije tako opasna kao ostatak Iraka, teško da može biti bilo kakvih ozbiljnijih investicija u narednih desetak godina. O Iranu se takođe ne razmišlja ozbiljno zbog izrazito negativnog političkog stava SAD. Do daljnjeg, Iran je potpuno van igre. Ono što takođe može predstavljati problem za Evropu jeste američko igranje na džokera u regionu, na Gruziju. Upravo završena poseta potpredsednika SAD Bajdena Gruziji, i bezrezervna podrška uzdrmanom Sakašviliju, ima jasnu antirusku konotaciju. Globalna strategija SAD za sada je nastavak spoljne politike prethodne administracije, gde je politički monitoring Rusije jedna od bitnih tačaka. No, vratimo se gasovodu lepih želja.

     Jedna od slabih karika je sastav akcionara, budućih vlasnika i operatera gasovoda.To su austrijski OMV, mađarski MOL, rumunski Transgas, bugarski Bulgargas i turski Botas. U vreme pisanja ove studije očekivao se i šesti partner, a kandidati su bili nemački RWE i francuski Gas de Frans.

     Cena izgradnje Nabuka projektovana je na 6,2 milijarde dolara, od čega članovi konzorcijuma obezbeđuju 30% sredstava, a 70% sredstava će biti krediti banaka. Model finansiranja preuzet je iz gasovoda Baku-Čejhan, koji je koštao 3,6 milijardi dolara i bio finansiran na isti način, 70% troškova pokriveno je kreditima. No situacija je bila finansijski "stabilnija" pre nekoliko godina. Ima li sada zdravog novca u Evropskoj banci za razvoj i komercijalnim bankama pod prihvatljivim uslovima, ostaje da se vidi.

     Finansiranje će možda i da se reši, ali gde će Nabuko naći gas? Ovde počinje ozbiljna rašomonijada, dostojna genijalnih birokrata Evropske Unije i njihovih "zanosača u krivini." Kako stvari sada stoje, Azerbejdžan je jedini potencijalni "sigurni" snabdevač Nabuka.. Polje Šah Deniz, kojim upravlja BP, već snabdeva gasovod "Interkonektor" koji iz Turske ide do Grčke (i jednog dana do Italije). Njegov kapacitet je 8-12 milijardi kubika u periodu 2011-2012 godine, pa izjava predsednika Azerbejdžana Ilhana Alijeva da će ovo polje isporučivati Evropi 50 milijardi kubika gasa godišnje treba da se shvati kao novogodišnja čestitka Evropi koja će se grejati zimi upravo na ovim obećanjima.

     Ako znamo da gasovod Baku-Erzurum ima maksimalni kapacitet od 16 milijardi kubika godišnje, od čega Gruzija ima pravo da zadrži 50% godišnje za svoje potrebe, priča postaje još komičnija. Priče o Iranu ne samo što su politički nepodobne, nego Iran nema novca da razvija svoje potencijale u ovoj oblasti, Iran ne da ne može da izvozi gas, Iran trenutno uvozi gas za svoje potrebe. Tako da sporazum Turske i Irana, o protoku 10 milijardi kubika turkmenskog gasa za Tursku se ne zna kako će da se ispuni.

     Novi predsednik Turkmenistana, Berdimuhamedov, daleko je normalniji od svog prethodnika. Ponovo su uspostavljeni diplomatski odnosi sa Azerbejdžanom, priča se o zajedničkom istraživanju gasa na poljima Kapaz-Serdar, a Nabuko računa i na turkmensko nalazište na platformama u moru, Blok 1, koji bi se produžio i zaobišao Rusiju, pa bi se izbeglo rusko ometanje ovog projekta...
russia_dees.jpg picture by analitika

     Kao što se vidi, ova priča ima sve više naučno-fantastičnih elemenata. Jednog dana će možda nešto i biti od gasa za Nabuko, a na evropskim birokratama ostaje da ubede sve relevantne faktore, političke i poslovne, da podrže projekat i njegovu realizaciju koja će srušiti monopol Gasproma, uskratiti Rusiji konstantne velike godišnje prihode, a i omogućiti "zavrtanje ventila" ako to bude bilo potrebno u zemljama koje bi možda jednog dana htele da olabave zagrljaj NATO pakta. Jadna im nada. NATO će ih ugušiti, ovako ili onako, i bez Nabuka. Dobro je što Srbija nije u Nabuku već u Južnom potoku. Mada se nikad ne zna. Ako srpskoj vladi, recimo Solana objasni da je "genijalna" ponuda da se učipimo u Nabuko sa jedno milijardu dolara (koje nemamo, ali možemo da ih pozajmimo), i da će to biti uslov za prijem u Evropsku Uniju, eto i nas na ovoj vašarskoj vrtešci, gde je jedini sigurni rezultat dugotrajna vrtoglavica. S tom razlikom, da na vašaru u svom selu možete da siđete sa ringišpila, a sa bilo kog "evropskog" ringišpila nema silaska, vožnja je do pucanja kapilara u mozgu. Kad bi ta vlada koja nas uvodi u Evropu preko raznih ringišpila prva sela da se provoza... Bez nas.


Beograd, 24.jul 2009.

Milan Vidojević: BABAROGA PLAŠI NAROD

           

     Džon Kolmen u svojoj knjizi "Rimski klub" piše o ovoj organizaciji, osnovanoj 1968.godine, da promoviše ciljeve Novog svetskog poretka. Osnivač je bio Aurelio Pečei, mason i član Komiteta 300, a ciljevi ovog uticajnog tela, koje su činili najuticajniji naučnici, političari i biznismeni tog doba, bili su: po Pečeijevim rečima, da se zaustavi "manija rasta", ili kako doslovno kaže, "nekontrolisan rast čovečanstva, energetska kriza, stvarni ili potencijalni gubitak resursa, degradacija životne sredine, širenje nuklearne energije i povezane posledice." Takođe je smatrao da su suvišne nacionalne države. lične slobode, religija, sloboda izražavanja.

             Cilj ove konspirativne organizacije je da:

             -zaustavi industrijski razvoj,

             -zaustavi naučna istraživanja,

             -izvrši depopulizaciju gradova, posebno industrijske centre Severne Amerike,

             -premesti stanovništvo u ruralne oblasti,

             -smanji svetsku populaciju za bar 2 milijarde ljudi,

             -spreči reorganizaciju političkih snaga koje su protivnici Rimskog kluba

             -destabilizuje SAD kroz masovna otpuštanja i gubitak radnih mesta,

             -izazove klasne i rasne ratove,

             -uništi važne investicije kroz visoke kamate i visoke poreze.

     Da ovo što pričam nije fikcija, potvrđuju već preduzimane konkretne akcije, režim Pol Pota u Kambodži, preformulisanje NATO strategije i njegov prelazak sa lokalnog, evropskog, na globalni plan. Jedan od najuočljivijih projekata ove subverzivne organizacije bio je "Global 2000 Report", objavljen 5.decembra 1980.godine, koji su mnogi nazvali "matricom genocida", jer se bavio temom smanjenja broja stanovnika u svetu za 2 milijarde ljudi do 2010.godine. Na čelu projekta bili su Sajrus Vens, Klejborn K. Pel, a svoj značajni doprinos dao je i filosof Bertrand Rasel, član Tavistok Instituta, član okultnog društva Isis-Osiris, koji je bio glavni zagovornik genocida, pogotovo starijeg stanovništva koje cinično zove "beskorisne izjelice", i koji je otvoreno tražio eutanaziju.

     U Nemačkoj je u decembru 1993. godine održana jubilarna svečanost, 25-godišnjica osnivanja Rimskog kluba, a konferencija Ujedinjenih nacija o kontroli rasta stanovništva, održana u Kairu, avgusta 1994.godine, zapravo je produžetak plana Global 2000.

Rimski klub je kontrolor i usmerivač rada i aktivnosti međunarodne organizacije koja se zove Socijalistička Internacionala. To je posebno opasna, subverzivna globalna politička organizacija, koja za iluminatski koncept ostvaruje ideju socijalističke vlasti u svetu, kao privida humanog društva, a zapravo krajnji cilj je diktatura opisana u Komunističkom manifestu Karla Marksa iz 1848. godine, koja je programski dokument Iluminata za osvajanje sveta, u istoj idejnoj ravni kao što su Protokoli sionskih mudraca.

     Izazivanje globalne ekonomske krize, kako bi se ostvario jedan od bitnih ciljeva Rimskog kluba, a to je "postindustrijski nulti stepen rasta" ( teorija nultog rasta, ako se sećate, jedna je od teorija Tomasa Maltusa), započeta je prošle godine. Ove godine je na redu globalni projekt bioterorizma, poznat kao "pandemija svinjskog gripa."

     Otud i ovoliki uvod, da shvatite o čemu govore ministar zdravlja Srbije, Tomica Milosavljević, i šef Radne grupe Ministarstva zdravlja za pandemiju, Predrag Kon. Od 24.juna, kad je ministar lično potvrdio da imamo prvi slučaj "svinjskog gripa", do 24.jula kad je ministar dao optimističan intervju o tome kako će zdravstvo Srbije pobediti pandemiju i zbrinuti 2,5 miliona obolelih građana, razuman čovek mora da se zapita ko je tvorac ovog scenarija opšte katastrofe u Srbiji koja će imati više obolelih nego sav ostatak sveta ukupno.

Po izjavi ministra Milosavljevića, 2,5 miliona ( jedna trećina stanovništva u Srbiji) će imati simptome "svinjskog gripa", između 100.000 i 200.000 zahtevaće hospitalizaciju, a bolničko lečenje sa komplikacijama biće potrebno za 20-25.000 ljudi. Zato je već sada naručeno 3 miliona doza vakcine, a tom količinom biće vakcinisano 1,5 miliona građana, po dva puta svaki. Cena ovog paketa vakcina je oko 4 miliona evra(?) Epidemiolog Kon se u potpunosti slaže sa svojim ministrom, znači misli isto i zna sve što zna i ministar, pa tako pretpostavljam da je rečeno sve što je bitno da znamo o ovom predmetu od opšteg nacionalnog značaja.

     Pošto meni mnoge stvari u ovom slučaju nisu jasne, moraću zbog sebe, i građana, ovoj dvojici jahača Apokalipse da postavim nekoliko pitanja. U vezi zvanične izjave ministra zdravlja postoje dve moguće teze:

               1) Zna šta govori,

               2) Ne zna šta govori.

     Ako je tačna teza dva, "ne zna šta govori", onda predsednik vlade mora pod hitno da smeni ovog nekompetentnog Gargamela koji plaši narod, a sa njim i čitavu ulagivačku svitu klimoglavaca na čelu sa "epidemiologom", koji je davao istovetno uznemiravajuće izjave na televiziji, koji je tako dočekao svojih "pet minuta svetske slave", kao onaj nesrećni Avram Izrael koji je u toku rata sa NATO paktom od puštanja sirene napravio kosmički događaj. Svi "puštači sirena", makar to trajalo pet minuta ukupno, moraju da budu smenjeni.

Ako je tačna teza jedan, "zna šta govori", onda će morati da odgovori meni, vama, vladi, kako zna da će:

               -oboleti ovoliki broj građana u roku od dva meseca? Kojom metodologijom je izračunato da će se u Srbiji razboleti 2,5 miliona ljudi? Ako do sada imamo 100 obolelih za mesec dana od "početka svetske pandemije", kako će se to u sledećih dva meseca uvećati 25.000 puta!?

                -Da li će možda neko da zaprašuje Srbiju iz aviona kako bi se virus proširio u predviđenom roku?

                -Da li će Srbija tako postati ogledni poligon za širenje pandemije, i da li će se na nama isprobati tehnike suzbijanja iste, uključujući sanitarni karantin, zatvaranje granica zemlje, izolaciju građana u mestima stanovanja, kako je to bilo 1972.godine kad je neko namerno, po istom scenariju, poslao u Srbiju variolu veru. Ako postoji ovakav globalni plan svetskih monstruma iz Rimskog kluba, Svetske zdravstvene organizacije i Ujedinjenih nacija, koja je uloga ministra zdravlja Srbije i njegovih saradnika u njegovom sprovođenju?

Ako je ovo "spontana pandemija" (u šta u svetu ne veruje ni najgluplji student medicine), onda molim ministra zdravlja da odgovori na sledeća pitanja:

               -Ko će da odluči o redosledu vakcinisanja građana?

               -Da li su najugroženije kategorije građana deca i trudnice, kako to tvrde "eksperti"?

               -Kad će biti vakcinisani zdravstveni radnici, policija, vojska, kažnjenici u zatvorima, pripadnici javnih i komunalnih službi, na početku vakcinacije ili na kraju?

               -Rečeno je da se vakcina mora primiti u dve doze. Šta ako se neko ne vakciniše drugi put, nego samo prvi put? Da li to znači da je prvo vakcinisanje bez efekta? Čemu onda uopšte vakcinisanje?

               -Šta je sa onim građanima koji neće biti vakcinisani? Gde će oni biti smešteni kao posebna rizična grupa?

               -Ko je razradio kriterijume za vakcinaciju? Radna grupa?

               -Ko je izabrao proizvođača vakcina, od pet kompanija koje će je proizvoditi u svetu?

               -Da li je izbor proizvođača išao putem tendera ili direktnom pogodbom? Koja firma je uvoznik vakcina za Ministarstvo zdravlja?

               -Kolika je provizija za kupca vakcina a kolika za uvoznika?

               -Na kojim to izolovanim, epidemiološkim odelenjima i bolnicama imate slobodnih 10.000 kreveta (da ne govorim o 25.000)?

               -Kako će te početi vakcinaciju stanovništva u septembru kad će prve vakcine stići krajem godine?

 vakcinadeca.jpg picture by analitika

Svoje skromno saznanje o "svinjskom gripu" našao sam u izveštaju dr Mae-Wan Ho i prof. Joe Cummins-a, koji je predat Sir Liam Donaldson-u, koji nosi titulu Chief Medical Officer of the UK, što verovatno odgovara zvanju ministra zdravlja. Izložiću vam teze ovog izveštaja u kratkim pasusima.

                *Novi tip virusa H1N1 je čudna kombinacija sekvenci iz linija virusa ptica, čoveka i svinje, iz Severne Amerike i Evroazije.

                *Viši virusolog iz Kanbere, Australija, smatra da je virus mogao biti napravljen u laboratoriji i oslobođen greškom.

                *Neki smatraju da je to urađeno namerno i da je reč o biološkom oružju.

                *Američka vlada namerava da vakciniše svu decu u septembru, sa početkom školske godine... To znači da će vakcina biti testirana samo nekoliko nedelja na nekoliko stotina dece i odraslih dobrovoljaca pre nego što bude data svoj deci.

                *Američki sekretar zdravlja Ketlin Sivelijus (Kathleen Sebelius) oslobodila je sve proizvođače vakcine odgovornosti i dala im potpun pravni imunitet pred bilo kakvom tužbom koja bi proistekla iz primanja vakcine.

                *Kritičari ističu da je stav "eksperata" da je pandemija neizbežna sumnjiv, jer ih uglavnom čine predstavnici proizvođača vakcine. Odlučujući argument protiv masovne vakcinacije bio bi da neće dati rezultate i da je opasna.

                *Pod jedan, virus gripa brzo se menja, a vakcinacija protiv gripa ne pruža trajnu zaštitu i mora se ponavljati svake godine. Vakcine je teško proizvesti u velikim količinama, a neke linije neće se razviti ni u laboratorijskim uslovima.

                *Pregled 51 nezavisne studije 2006.godine dao je zaključak da vakcina protiv gripa ne daje bolje rezultate od placeba u 260.000 dece, starosti od šest meseci do 23 meseca.

                *Izveštaj objavljen 2009.godine pokazuje da se kod dece obolele od astme posle primanja vakcine protiv gripa broj hospitalizovane dece povećao tri puta.

                *Mnoge vakcine protiv gripa sadrže opasan nivo žive u obliku Thimerosal-a, smrtonosnog prezervativa 50 puta otrovnijeg od same žive.

                *U većim dozama izaziva dugoročne imunološke, senzorne, neurološke, motorne, bihevioralne disfunkcije.

                *Takođe je sa trovanjem živom povezan autizam, poremećaj nedostatka pažnje, multipla skleroza i poremećaji govora.

                *Drugi uobičajeni "pojačivač" u vakcinama je aluminijum hidroksid, koji izaziva alergije, anafilaksiju, i macrophage myofascitis, hronični zapaljivi sindrom.

                *I ostali pojačivači, uključujući MF59, ISCOMS, QS21, AS02 i AS04, su visoko toksični poput aluminijuma.

                *Pet proizvođača ove vakcine: Baxter International, GlaxoSmithKline, Novartis, Sanofi-Aventis, AstroZeneca, svi koriste žive viruse životinjskog porekla, iz bubrega afričkog zelenog majmuna i drugih životinja.

                *Novartis kao pojačivač koristi Squalene, koji je laboratorijskim pacovima naneo teške oblike paralize, artritisa i teška oštećenja imunološkog sistema.

                *Vakcinu su isprobali u Poljskoj 2008. godine, na 350 beskućnika bez njihovog znanja, a posledica je bila 21 mrtav. Policija je uhapsila lekare i medicinske sestre koji su učestvovali u ovom nacističkom eksperimentu, a Novartis je tvrdio da njihova vakcina H5N1 nije kriva za smrt ovih ljudi.

                *Ova vakcina, H5N1, sadrži 5 mikrograma Thimerosal-a, kao i Polysorbate80, Octoxynol10, i razne neorganske soli.

Valjda je jasno iz svega iznetog da nemamo čega da se plašimo. Ipak, pošto ministar zdravlja mora da nas uveri da je sa ovim vakcinama sve u redu, i da vakcine nisu opasnije po život od gripa, tražim:

                 -da se Milosavljević, Kon, i njihova deca, javno vakcinišu pred tv kamerama.

                 -da se vlada i članovi vladajuće koalicije javno vakcinišu pred tv kamerama kako bi ličnim primerom pokazali da priče o biološkom ratu protiv ljudi nisu istinite.

Da nam se ne desi izreka Edvarda Pestela, "Svet ima rak a rak je čovek." Da nam deca budu srećna i zdrava kroz deset i dvadeset godina, da preživimo sve što medicina može da nam uradi sprovodeći nečiji satanski interes.

Beograd. 31.07.2009.

Milan Vidojević: NETOLERANTNOST U IME (LAŽNE) TOLERANTNOSTI

     Već nekoliko dana našu javnost intrigiraju događaji koji prividno nisu u vezi ali su očigledno proizvod istog načina mišljenja, da Srbiju treba ugrožavati gde god je to moguće. Specijalni oblici rata već odavno deluju na ovom prostoru, duže od deset godina, kroz razne oblike netipičnog aktivizma. Ove nedelje se u dnevnim listovima pojavila neobična vest, da je pri Skupštini Srbije oformljena "grupa prijateljstva" sa "Redom malteških vitezova." Iz teksta saznajemo da je grupa poslanika na čelu sa Nenadom Prokićem (LDP, javno deklarisani mason) formirala ovu grupu, a da tih nekoliko poznatih poslanika i poslanica "ne znaju šta će tačno da rade" u ovoj grupi. Najveći uzrok konfuzije u ovom tekstu jeste novinarka G.S. ("Alo!") koja nema pojma o temi o kojoj piše. Za nju je Suvereni red malteških vitezova "kontraverzna organizacija o kojoj se vrlo malo zna u široj javnosti" (tu verovatno misli na sebe), i po njoj je strašno to što "se često dovodi u vezu sa masonima." Možeš misliti, em je kontraverzna, em su u vezi s masonima (sa Prokićem ili uopšte). Kakav novinar takva i kontraverza. Pošto od drveta ne vidi šumu, jasno je da je promakla mnogo kontraverznija stvar, da većina članova "grupe prijateljstva" ne zna u šta se učlanila! Gorica Mojović, DS, priznaje da su je prijateljice učlanile u "dame Malteškog reda"(!), Balint Pastor (SVM) se "učlanio iz radoznalosti"(!), a Jeleni Trivan (DS) bi "mnogo smetalo kad bi znala da Malteški red ima veze sa masonima"(!)

     Poenta je, dragi moji neobavešteni poslanici, da su vas učlanili a da vas nisu pitali, jer je neko moćan (i u zemlji i u inostranstvu) procenio da je došao trenutak da se stvori lobistička grupa u srpskom parlamentu kao podrška politici Vatikana i neohabsburške alijanse u Evropi, koja nikako neće biti u korist Srbije. Utoliko čudi izjava dr Zorana Krasića, jednog od obrazovanijih članova SRS, da pošto Malteški red "nije država i nema parlament," saradnja nije moguća. Malteški red jeste država, njeni članovi imaju državne pasoše, Red izdaje svoj novac, papirni i metalni, a ima uspostavljene diplomatske odnose i sa Srbijom. O uticaju u Vatikanu i šire, nije potrebno ni govoriti. Šta će "pačići mali" iz "grupe prijateljstva" raditi u Srbiji, videćemo, nažalost, uskoro.

     Drugi događaj iz arsenala specijalnog rata je (propala) gej parada. Agresivnom medijskom kampanjom izvršena je željena zamena teza: Srbija je nedemokratska, netolerantna, homofobična sredina, samo zato što nije dozvolila grupi egzibicionista da javno ispolji svoju alternativnu seksualnu orijentaciju. Zato niko nije obratio pažnju na detalj da na sajtu organizacije "Pride parade", sa sedištem u Njujorku, piše da ova "nevladina organizacija" koordinira gej aktivnosti u 25 zemalja sveta, a o Srbiji postoji tekst koji najavljuje (neodržanu) paradu u Beogradu. Pošto je otpor srpske javnosti bio jasan, vlada se našla na brisanom prostoru, pravdajući se da nije nedemokratska, da čak simpatiše gej pokret, ali da postoji "bezbedonosni" rizik, pa se njeno održavanje otkazuje, u dogovoru s organizatorom.

     Tako se nije ostvarila još jedna pretpostavka specijalnog rata protiv Srbije, da se pokaže kako Srbija ne zaslužuje "belu šengensku vizu", i da se nanese šteta ugledu Srbije pred nastup predsednika Borisa Tadića u Ujedinjenim Nacijama. Gnevni aktivisti gej pokreta, besni što će morati da vrate ogroman novac koji su dobili za organizovanje ove manifestacije i da se opravdaju pred naručenim svetskim medijima koji su se okupili da registruju "masakr" srpske policije i nacionalističkih organizacija nad učesnicima parade, svoju žuč su izlili na mitropolita SPC gospodina Amfilohija, čiju izjavu su dočekali na nož. Ne čude me žučne reakcije gej aktivista, čije se ponašanje često karakteriše nekontrolisanim izlivima besa (i ljubomore i posesivnosti, o čemu naširoko piše medicinska literatura), već su "Soroševi šegrti" pronašli junošu koji će mitropolita Amfilohija da tuži sudu zbog krivičnih dela "javnog izlaganja poruzi" i "javne pretnje aktivnostima." Taj (anonimni) asistent (anonimnog) univerziteta će da podigne tužbu zbog biblijske metafore! Ta pravnička gromada će prvo da utvrdi verodostojnost postojanja Sodome i Gomore, neporecivo da utvrdi odgovornost Jahvea za odluku da uništi dva grada zbog pederastije njenih stanovnika, da to uporedi sa postojećim zakonima u Judeji (pre 3.500 godina) koji regulišu alternativna seksualna opredeljenja, i da onda to kao argument upotrebi protiv mitropolita, koji je, kao i Jahve, pokazao netolerantnu netrpeljivost! Gde rastu ovakvi genijalci?! U kom rajskom vrtu su završili prava?! Dajte nam što više ovakvih, oni su naša (evropska) budućnost!

     U ovoj medijskoj halabuci u drugi plan je otišao najopasniji deo, "plan B" ove specijalne operacije, napad na strane državljane u Beogradu. Kad gej aktivisti nisu postali meta (a jedna grupa unutar gej pokreta bila je spremna da većinu svojih pripadnika izloži opasnosti), usledio je munjeviti transfer: napasti strane građane u sred Beograda i tako pokazati da su sve unapred pripremljene negativne slike o Srbima tačne, Srbi su divljaci, nisu imali priliku da napadnu gej paradu pa napadaju sada koga stignu, jer im je to "u prirodi."

     Jasno je da su organizatori ovakvih aktivnosti u inostranstvu, da se ovakve akcije planiraju po dobro poznatim scenarijima o subverzivnoj delatnosti, a da grupice izvršilaca za "šaku dolara" nasrću na mete koje im određuju drugi.

     Kada je sektor bezbednosti u Srbiji u pitanju, najbolji sažetak dao je potpukovnik Manuel Matejić, direktor IBSSA-e u Srbiji, međunarodne informativne bezbedonosne specijalne asocijacije za borbu protiv terorizma. Ova međunarodna asocijacija se ne bavi samo problematikom oružanog terorizma, već i opasnostima od bio terorizma, klimatskog, ekonomskog i medijskog terorizma kao i oblicima psihološkog i specijalnog rata. Generalno govoreći, bezbedonosna situacija u Srbiji mora da se značajno poboljša, kako bi se bezbedonosna situacija u Srbiji dovela na onaj nivo organizovanosti kao u najrazvijenijim zemlje Evrope i sveta. Opasnost postoji, ne samo iz našeg okruženja, već i zbog novog statusa belog šengena koji dobija Srbija u okviru slobodnog tranzita ka Evropi. Tranzit Koridorom 10, drumskim i železničkim, izgradnja gasovoda Južni tok, i drugih kapitalnih objekata, zahtevaće od Srbije znatna operativna i tehnička poboljšanja ali i višu bezbedonosnu svest i obuku širih segmenata privrede i drugih subjekata, kaže Matejić.
Ovom nemam šta da dodam. Sem da podsetim da više nemamo pravo na naivnost i da belosvetske podvale kad su razna "prava" u pitanju ne primamo olako, jer je reč o teroru manjine nad većinom kojoj se pokušava nametnuti kompleks krivice za ono što tobože duguje "potlačenoj manjini." Te iznudice su, dakako, "demokratske", a svaki otpor "demokratiji" je "nedemokratski." Sad budite samo dovoljno blesavi pa dozvolite da vam se ovakve belosvetske "demokrate" popnu na grbaču, pa ćete da vidite belog Boga, kad vam izravnaju tu netolerantnu grbaču. O tempora, o mores.


Beograd, 25.09.2009.

Milan Vidojević: POLA MOZGA ZA POLA KNJIGE

     Već mesec dana svakodnevno na svojim stranicama, a sredom na televiziji Studio B, ide promocija projekta "Večernjih novosti" koji se zove "Dečji klasici." Sve je u ovom projektu fantastično, od ideje do cene. Ideja je da se u okviru edicije najpopularnijih dečijih romana izvrši uniformisanje obima knjige na 100 stranica i da svaka takva knjiga košta 149,00 dinara.  Ideja nije nova, stara je bar četrdeset godina, nastala je u Americi, i podjednako je bila glupa tada, kao što je i sada. Dakle, neko se setio da bi bilo dobro da praznoglavi Amerikanci, dok se voze s posla, u podzemnoj železnici, čitaju svetske klasike, u dajdžest verziji. Što bi čitali "Ilijadu" u integralnoj verziji kad to može da se stavi u 100 strana, a da se prepričavanjem objasne delovi i kopče koje fale.

     Možda da sam se rodio kao Amerikanac bih voleo da čitam prepričanog Šekspira, ali sam se rodio kao Srbin, baš u ovom vremenu opšte civilizacijske apostasije (a nemamo ni podzemnu železnicu) i ovakvi "genijalni" potezi ne mogu da izazovu drugačiji osećaj sem osećanja gorčine i neverice. Neki inženjer duša, kog su "Novosti" iskopale iz Brozovog naftalina, smislio je strašan projekt, da se Srbiji, koja već dvadeset godina tone u tupost, servira upravo to - pola knjige za pola mozga. Danas, kad deca i mladi potpuno odbacuju čitanje knjiga, neko se setio da im podiđe upravo na tom planu, planu lenjosti duha, pred kojim se ostaje bez reči. Svi oni koji preziru pisanu reč, i knjigu, sada mogu da odahnu. Zašto čitati celog "Robinzona Krusoa" ili "Tri musketara" kad sve može da se upakuje u 100 strana. Tako kako sad naučite svoju decu da čitaju (i misle) činiće i kad odrastu, površno, prepričano, na preskok.

     Ovaj literarni kasapin, koji tranžira svetske klasike na 100 strana, sigurno je ponosan na svoje delo: em je tu kiretažu obavio sa malo krvi, em će steći neporecivu slavu, olakšao je učenicima osnovnih i srednjih škola čitanje lektire. Više nema smaranja na 300 ili 400 strana, sve je upakovano u 100.

     Što je najtužnije, čelnici "Novosti" misle da su napravili genijalan potez, a to misle i ove nesrećnice koje vode jutarnji program Studija B, pa se međusobno dive jedni drugima, sve u stilu "ja tebi vojvodo, ti meni serdare." Naravno, nije se još oglasio ministar prosvete, on nema vremena da se bavi dajdžest lektirom, sadržajem udžbenika, Silva metodom koji se naširoko primenjuje u zombiranju dece u osnovnim školama. Očigledno, ministarstvo prosvete nema ništa protiv zaglupljivanja mladih naraštaja za "samo 149,00 dinara". Kao da je to neki kriterijum! Zašto onda "Novosti" ne ponude da kupite samo korice knjige, za recimo 10,00 dinara, čemu utrošak papira? Kakve uštede tek mogu da se naprave ako "Braću Karamazove" spakuju u 50 strana!

     Treba očekivati i ubuduće genijalne poteze "Večernjih novosti." Dajem ideju, zašto sve dečije knjige ne pretvorite u video igrice, pa proces infantilnog koncepta izdavanja knjiga za buduće srpske intelektualce sa pola mozga u glavi, ne dovedete do kosmičkih visina. Sigurno je da će vas vaši savetodavci u zemlji i šire, pohvaliti i nagraditi za ovo organizovano zaglupljivanje srpske dece. To je veliki projekat i grandiozni izazov kog treba da se poduhvatite. Ostaćete upamćeni zbog toga, već zbog narodne izreke: čega se pametan stidi, time se budala ponosi.

     Kad smo već kod angažovanosti "Večernjih novosti" oko važnih civilizacijskih pitanja naše zemlje, ne može da ne prođe nezapaženo traganje za grobom Draže Mihajlovića. Već šest meseci, uporno, metodično, na desetinama utrošenih stranica "Novosti" kopaju po našoj prošlosti, ne bi li iskopali Dražu. Dražini potomci su zgroženi, neki izjavljUju da ne žele da u celoj priči učestvuju, ali to ne može da zaustavi "Novosti." Dražin grob je postao paradigma naše psihološke i sociološke razblesavljenosti, a već spomenuti inženjeri "Novosti" postali su svojevrsna inkvizicija koja zavrće uši, lomi prste, kako bi smo svi počeli da urlamo, a to će biti dokaz da su "Novosti" na pravom putu.

     Koga, bre, interesuje neki Draža? Decu rođenu 1980. i mlađu? Njih interesuje ko će koga da opljune u "Velikom bratu" i ko će koga da kresne na "stočnoj farmi". Ne, to matori uspaljenici leče traume iz svoje mladosti, ne daju da se nacionalni požari ugase, ko zna iz kog razloga potpiruju stare mržnje, stare zavade, stare osvete. Ko to kroz "Novosti" vodi psihološki rat unutar Srbije, protiv Srbije? Ko to po svaku cenu želi da izvrši reviziju Drugog svetskog rata? Da li ste pomislili, vi visokoumni tragači za istinom da Draža nije pronađen zato što nije ni streljan? Svi svetski nacistički zločinci su se izvukli, zašto ne bi i Draža bio pomilovan od Iluminata?

     U knjizi "Četvrti Rajh" pokazao sam sistem iluminatske manipulacije svetskom istorijom, u ovom slučaju Drugim svetskim ratom. Odavno nije sporno da se u operaciji "Paperclip" hiljade nacista našlo u Americi s potpuno novim identitetom i oprostom za zločine koje su počinili. Od Bormana do Mengelea, svi su se lagodno smestili u Severnoj i Južnoj Americi. Vrlo su sumnjive i navodne smrti i "samoubistva" Geringa, Himlera i Hitlera, jer nema nijednog forenzičkog dokaza koji bi nesumnjivo potvrdio smrt ovih ljudi. Čak je pre neki dan zvanično objavljeno da je navodna Hitlerova lobanja, koju je čuvao KGB u svojoj arhivi, zapravo pripadala nepoznatoj ženskoj osobi!

     Ali, ako nastavite da čitate "Novosti" i poverujete u njihove važne projekte, bićete uskoro gluplji od dece koja čitaju samo knjige od 100 strana. Tako će krug sveopšte duhovne praznine i manipulacije osećanjima i svešću biti zatvoren. Za manje od 149,00 dinara.

Beograd, 02.10.2009.

Milan Vidojević: ASFALTIRANJE OBRAZ(ovanj)A

     Aferu oko navodne kupovine jednog od fakulteta u sastavu Univerziteta "Singidunum" pratim od početka pojavljivanja u novinama. Čekao sam da vidim hoće li se oglasiti svi oni nadležni ministri, u ime svojih ministarstava, koji su na indirektan način uključeni u ovu priču, ali ništa. Prođoše nedelje, a priča se ne raspliće.

     Nije se oglasio ministar obrazovanja Žarko Obradović, povodom ovog nečuvenog napada na najbolji privatni univerzitet. Ima on preča posla sa državnim univerzitetom za koji mora da namakne pare u sve tanjem budžetu Srbije. A možda mu je draga ideja da polupismen čovek hoće da kupi fakultet, kakav je to napredak za Srbiju!

     Ne reaguje ni ministar finansija Diana Dragutinović, ne pita se iz kojih sredstava Ljubiša Buha Čume finansira ovu navodnu kupovinu. Valjda je u toku "Sablje" i raskrinkavanja zemunskog i surčinskog kriminalnog klana utvrđeno da je novac Lj.B. Čumeta legalnog porekla i da može da se ulaže po volji. Možda je novac za kupovinu fakulteta zarađen od asfaltiranja Koridora 10, na to bi trebalo da odgovori Milutin Mrkonjić, jer je prosto neverovatno da Lj.B.Čume može da na tenderu dobije posao od vlade Srbije.

     Ministarka pravde Snežana Malović mora javno da objasni kako zaštićeni svedok Lj. B.Čume može da se bavi javnim poslovima, asfaltiranjem, kupovinom fakulteta, kad je to izričito zabranjeno zaštićenim svedocima. Ispada da Lj.B.Čume nije izgubio građanska prava i da može u Srbiji da se legalno bavi poslovima kao i svi ostali građani.

     Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić mora javno da objasni da li je Lj.B.Čume i dalje pod prismotrom BIA ili nije. Ako jeste, ako BIA prati njegove aktivnosti, kako dozvoljava da Čume daje intervjue za novine, što je takođe zabranjeno zaštićenim svedocima. Da li BIA daje kontakt novinama, kako novine znaju gde je Čume, ko organizuje i obezbeđuje intervju sa Čumetom? Ako BIA i dalje vrši prismotru Čumeta, koliko je ljudi dnevno angažovano na ovim poslovima i koliko to košta budžet Srbije?

     Najinteresantnije je da iza pokušaja rušenja ugleda Univerziteta Singidunum i cele ujdurme, stoje navodni suvlasnici, izvesni Šarkić, bivši pomoćnik ministra pravde, nekadašnji trgovac kompjuterima, sada profesor privatnog univerziteta "Union", i izvesni Stamatović, sa privatnog "BK univerziteta." U priči oko rušenja "Singidunuma" ne učestvuje Mića Jovanović, vlasnik privatnog univerziteta "Megatrend." Ne znam zašto sam dugo bio u zabludi da je nadimak Čume ustvari akronim od Čelnik Univerziteta Megatrend. Bio sam glup, nadimak Čume je od imena natprirodnog bića iz srpske mitologije i etnologije, "Čuma", koja krade decu. Zato Lj.B.Čume želi fakultet, konačno mu se ostvaruje želja da legalno ukrade decu!

     Jasno je da iza ovog skandala za povraćanje stoji neko moćan kome ne mogu da se odupru ucenjeni "tužioci" i "suvlasnici". Ovu političku i kriminalnu aferu sjajno je opisao Dragan J.Vučićević, nazvavši je "čumetokratijom." Njegovoj analizi ne bih ništa oduzeo, rekao je sve što je potrebno.

Beograd, 25.10.2009.

Milan Vidojević: ORVEL IMA SVINJSKI GRIP

     O svinjskom gripu pametni ljudi (ljudi s integritetom, što se podrazumeva), su kazali sve što je bitno i tu nema šta da se doda. Zasluga za buđenje interesovanja za genocidne namere vladara sveta kojima je eugenika najvažnija nauka, pripada i sajtu SRPSKA ANALITIKA. Jasno je šta su namere onih čija "nauka" smatra da je previše ljudi na svetu i da treba "eliminisati" višak neproduktivnog stanovništva, određene narode, određene rase i osloboditi "životni prostor" za gospodare budućnosti. Naravno da je za ostvarivanje velikih ciljeva potrebna prava armija ljudi u dugom periodu vremena, takozvanih "korisnih idiota", koji svoje funkcije obavljaju sa vatrenošću zelota, spremnih da svoju skrupuloznost stave u službu "velike ideje", videći sebe kao značajne delove mašine progresa.

     Zato se ovaj moj tekst ne bavi vakcinom svinjskog gripa i njenom primenom u Srbiji, forsiranom sa takvom upornošću da se čovek zapita zašto se o nama ne brinu kad je to potrebno u kontinuitetu, iskreno i bezrezervno, i na običnim, svakodnevnim, prosto ljudskim, životnim temama. Čemu pretnje ministra zdravlja, da će oni koji odbiju da se vakcinišu morati da to "pismeno potvrde"? Ministar ne želi da preuzme odgovornost za širenje "epidemije"? To mu je bar lako. Nije preuzeo odgovornost kad mu je gorela bolnica u sred Beograda, zašto bi je preuzeo sada? Možda se za neposlušne priprema vanredno stanje u zemlji i prisilno vakcinisanje?    

     U SAD je 1976. godine izvršena specijalna operacija stvaranja panike u zemlji povodom "svinjskog gripa", a epidemije uopšte nije bilo! Sada su scenaristi odlučili da probaju ponovo, na globalnom nivou. To je cela priča. Zato ministru dajem ideju: oni koji u Srbiji odbiju da se vakcinišu, da budu sankcionisani. Da im se, ako se razbole, uskrati pravo lečenja u čuvenim bolnicam u Srbiji, koje nemaju čak ni respiratore. Takvima ostaje samo da se leče bapskim lekovima, belim lukom, kiselim kupusom i ostalim lokalnim povrćem. Retorično pitanje za epidemiologa: da li u beli luk treba ubrizgati skvalen pre upotrebe, a u kiseli kupus timerosol?

     I ja se plašim za svoje zdravlje, obzirom na broj svinja koje svakodnevno srećem u Beogradu. Pošto je izražena opšta tendencija lokalnog, beogradskog stanovništva, ka svinjskom obliku ponašanja i življenja, Beograd nema šanse. Utoliko će srpski orvelijanci imati opravdanje za primenu drastičnih mera.     

     Ministar zdravlja i glavni epidemiolog zato treba da posete "životinjsku farmu" na televiziji Pink i vakcinišu sve učesnike, i to raznim vakcinama: protiv svinjskog gripa, besnila, prostakluka, gluposti, primitivizma i ostalih teških epidemioloških bolesti.     

     Zašto ministar zdravlja ne zamoli Batu Živojinovića da mu sredi u Kini kupovinu vakcine protiv svinjskog gripa koja se zove "lek protiv prehlade br.2" i košta u maloprodaji 6 juana (oko pola evra). Čim je tako jeftina, ne valja. Kad platiš dozu vakcine 8 evra, to je pravi dokaz da je reč o kvalitetu (ko to dobacuje da je bolje uzeti proviziju na 8 evra a ne na pola evra).    

     Podnete su krivične prijave u SAD protiv Svetske zdravstvene organizacije, UN i zvaničnika u farmaceutskim kompanijama za pokušaj genocida putem vakcine. Da li će javni tužilac u Srbiji, ako se utvrdi da je postojala kriminalna namera da se opasna vakcina unese i primeni u Srbiji, pokrenuti postupak protiv odgovornih lica? Trenutno tužilaštvo nema vremena da se ovim bavi. Oni su u velikoj akciji pogađanja šta piše na jednoj dukserici. Na stranu transparent posvećen "Aćif efendiji", to nije govor mržnje, važna je dukserica predsednika Crvene zvezde.         

     Nije jasna formulacija policije da kad negde u Srbiji treba da igra Zvezda je to "utakmica visokog rizika." Mislio sam da su u Raškoj vehabije "faktor rizika", sad vidim da je to dukserica jednog čoveka. Pošto su Džaja i Cvele lako poslati u zatvor, mogao bi i Lukić na par meseci istražnog zatvora, kako bi objasnio ulogu garderobe u ugrožavanju Srbije. Pogotovo što mnogi ministri, navijači Partizana i članovi Upravnog odbora, misle da je i samo postojanje Crvene zvezde postalo "faktor rizika."        

     Kad je grip u pitanju, sada i fudbal, taktika je jasna. Strah je najefikasnije sredstvo manipulisanja svešću građana. Objavljivanje broja mrtvih, njihovih imena, dizanje panike među roditeljima da su im deca u obdaništima i školama ugrožena, prodaja "zaštitnih maski" koje uopšte nisu zaštita protiv virusa zbog prečnika između vlakana maske koji je veći od prečnika virusa, naravno, uskoro zabrana javnih manifestacija koja će izazvati kolaps jednog ionako tankog sektora privrede, kolaps rada u javnim institucijama, opštinama, sudovima, preduzećima, neizbežno vodi u kolaps privrede. Posle toga slede čuvena rešenja ove vlade, novi krediti, nova zaduživanja, a posle toga vanredni parlamentarni izbori, iz kojih će izaći nova generacija "spasilaca Srbije."      

     No, do ovog finala imamo još šest meseci nadanja da se neće desiti najgora varijanta. Prvo sledi faza užurbanog širenja svinjskog gripa u Srbiji. Ukidanje viza za EU već 15. decembra dovešće do prave eksplozije putovanja ovog budalastog naroda "u Evropu," iz koje će se većina vratiti zaražena virusom svinjskog gripa, a najbolji dokaz da je to tako su brojne maturske ekskurzije, sa kojih se maturanti vraćaju uglavnom bolesni. Ko ne vidi tu vezu, idealan je kliconoša. Ukrajina je masovno zaražena, Poljska nije, zato pomaže Ukrajini. Poljska nije predviđena da ima epidemiju, ostali oko nje jesu.

     Da vas ne bih dalje gnjavio, završiću tekst pitanjem mom omiljenom epidemiologu:
DA LI SE U VAKCINI NALAZE NANO-MIKROČIPOVI?

Beograd, 6.11.2009.

Milan Vidojević: POČETAK KRAJA

     Izbor belgijskog "kandidata" na mesto prvog "predsednika Evropske Unije" evropske zemlje članice pozdravile su s olakšanjem. Posle višemesečnih, bolje reći višegodišnjih, natezanja Lisabonski sporazum je uspostavio zajednicu za koju manje upućeni misle da je vrhunac političkog jedinstva Evrope. Neki drugi misle da je to početak kraja Evrope, jer ovo nije nikakav "vrhunac", ovo je postavljanje poslednjeg staklića u mozaik koji su zamislili iluminatski magovi. Pošto je i mene zaintrigirao ovaj završni događaj, koji najavljuje da je to "početak kraja", izložiću vam ukratko ezoterijsku skrivenu agendu izbora "predsednika Evrope."

     Nije sporno da će Brisel biti centar Novog rimskog carstva, počev od toga da je tu "Zver," superkompjuter NATO pakta, da je zgrada EU građena kao verna kopija Vavilonske kule (kako je prikazana na Brojgelovom platnu), i da je mandat prvoizabranog predsednika Hermana Van Rompuja 2,5 godina (?), i da se završava juna meseca 2012. godine. Da li ste do sada sreli mandat tako neobičan, sem ako vam nije palo na pamet da on ima ritualno značenje? Šta će da se desi kad istekne mandat ovog bezličnog "potrčka" Bilderberga koji je investituru dobio nekoliko dana pre zvanično objavljene odluke?

     Prvi ključ za razumevanje je u Otkrovenju, 17:12-13 : "I deset rogova, koje si vidio, to su deset careva, koji carstva još ne primiše, nego će oblast kao carevi na jedno vrijeme primiti sa zvijeri.Ovi jednu volju imaju, i silu i oblast svoju daće zvijeri."

     Evropska Unija ima trenutno 27 članica, što govori da će u naredne 2,5 godina doći do njenog raspada i da će jedan deo imati 10 članica (prvobitnih osnivača i najvažnijih zemalja), dok će sudbina ostatka biti nevažna.
Interesantno je da ovih "deset rogova" (država) koje će se prepustiti "zvijeri" (caru) spominje i starozavetni prorok Danilo, 2:41:
"I što prsti u nogu bijahu koje od gvožđa koje od kala, carstvo će biti nešto jako, a nešto trošno."

     Ovo je peto carstvo (EU), kako Danilo objašnjava Nabukodonosoru, koje će biti napravljeno od gvožđa i gline, i da će prsti (deset!) biti od gvožđa, što će reći jako, a ostatak od gline, što će reći slabo.

     Kod Danila se nalaze i ove proročke reči, 7:7-8:
"... i razlikovaše se od svijeh zvjeri pređašnjih, i imaše deset rogova.
Gledah rogove i gle, drugi mali rog izraste među onijema... i gle, oči kao oči čovječije bjehu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari."

     Sasvim je jasno, deset rogova su deset država EU, mali rog je kralj Rima. Kralj Rima je naslednik prestola Rima, Svetog rimskog carstva, kome će Rimska crkva "dati presto", kao što je to činila tokom istorije. To će učiniti papa koji će doći posle Benedikta XVI, koji po kabalističkim računima umire 2010. godine, a njegov naslednik, veliki mag, koji će iskoristiti svoja magijska znanja ("usta koja govorahu velike stvari") da uzvisi "zver" (imperatora). Da nije sporno da je reč o papi kaže Otkrovenje 17:9 : "Ovdje je um, koji ima mudrost. Sedam glava, to su sedam gora na kojima žena sjedi" (Crkva u Rimu).I ponovo se u Otkrovenju, 17:12-13, potvrđuje šta je cilj - osnivanje Svetog rimskog carstva, izbor kralja davidijanske loze ("kralja Jerusalima"), kome će vlast potvrditi papa.

     Ovaj scenario potvrđuje i Sibilinsko proročanstvo, 3:36, koje kaže: "Onda će Belial doći od Sebastijanaca." "Sebastijanci" su iz krvne loze avgustovaca, koji su krvna loza iz koje su birani rimski carevi.

     U apokrifnoj knjizi "Apokalipsa po Danilu", 3:10, piše: "I Gospod će uzdići Kralja Rimljana za koga ljudi kažu da je istrebljen i ne služi ničemu, jer ljudi misle da je istrebljen pre mnogo godina... ovo je njegovo ime, koje počinje slovom K alfabeta."
Ko će biti taj novi Sveti rimski car, čije ime počinje slovom K grčkog alfabeta? Da li je to Karlo fon Habsburg, sin Ota fon Habsburga? Hapsburzi su "sveti rimski carevi", nose i titulu "kraljeva Jerusalima."

     U "Jerusalim postu" od 1. decembra, pojavio se tekst "Ministarstvo inostranih poslova traži od Evropske Unije: Nemojte proglašavati Jerusalim glavnim gradom Palestine" (!) U tekstu se kaže da će na "predlog švedske diplomatije Evropska Unija doneti rezoluciju koja će istočni Jerusalim proglasiti glavnim gradom buduće nezavisne Palestine. Ova inicijativa, kako piše "Jerusalim post", biće razmatrana na nekom od redovnih mesečnih sastanaka ministara EU u Briselu i biće uvod u zvanični poziv na podelu Jerusalima."
Kako ova izjava potvrđuje tezu mog teksta, da će "titularni kralj Jerusalima", Karl fon Hapsburg, dobiti ponovo Jerusalim kao posed!

     Da ovo nije moja fantazija, potvrđuje i izjava generalnog sekretara UN Ban Ki-muna, da je "uspostavljanje palestinske države vitalna komponenta neophodna za regionalni mir."
Palestinski predstavnici "će tražiti od Saveta bezbednosti da proglasi palestinsku državu u okvirima granica iz 1967. godine, sa istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom države."
Šta bih još trebalo da kažem na kraju? Možda da kritikujem šegrte koji bezglavo jure u propast zvanu EU? Nema tu pomoći, sem što će se događaji odvijati pod dirigentskom palicom majstora, a politički šegrti, ili pripravnici ako tako više volite, neće imati vremena ni snage da dodatno otežaju već tešku situaciju. Tu možda leži spas, jer "deset rogova" idu u svoju propast i to je suština "Majanskog proročanstva" za 2012.godinu. Prava Apokalipsa počeće 2016. godine, ali za razumevanje tih događaja potrebna su dodatna iščitavanja, a opisao ih je Nostradamus. Živi bili, pa doživeli!


Beograd, 06.12.2009.

Milan Vidojević: MOLBA ZA PRIJEM

     Naslovi u današnjim novinama su svečano dramatični, "kucnuo čas za Evropu", i slično, jer danas naš predsednik podnosi molbu (eufemistički nazvanu "kandidatura") za prijem u Evropsku Uniju. Pristojan sam momak pa neću napisati šta mislim o EU ali ne mogu da ne odreagujem na najveću šizofrenu doktrinu novijeg doba, a to je da treba da budemo "primljeni" u nešto će izmeniti naš trenutni status "uljeza i parije."

     Ne želim da polemišem sa političkim osnovcima o katoličkom konceptu Evrope u kojoj treba da mole za "prijem" oni koji su u toj Evropi odvajkada. Obzirom da se bliži kraj kalendarske godine 2009, a trenutno je u toku 7518. godina po srpskom (vizantijskom računanju vremena), svi bi nešto hteli da rezimiraju ovu godinu, da optimistički prognoziraju da će sledeća godina, koja će biti teška, ipak otvoriti prostor za nove uspehe, samodopadno se diveći sebi na "uloženom trudu." To divljenje samom sebi, na duhovnoj ravni je istovetno lažnoj nadi koju nam nude drugorazredne birokrate EU koji su ubeđeni, takođe, da je njihov trud vredan divljenja. Pošto će ovo utopističko trućanje ostati to što jeste, na sreću Srba, i pošto će se EU raspasti pre nego što na dnevni red dođe naš "prijem", iskoristiću taj međuprostor da kažem nešto o prošlosti Srba i njihovom "mestu u Evropi."

     Počeću s dokumentom iz 1320. godine koji se zove "Deklaracija iz Arbroata" (po navodu Čarlsa Mekgregora), a koju najugledniji škotski plemići šalju papi i objašnjavaju svoj politički stav. Citiraću jedan mali deo koji se odnosi na poreklo Škota: "... Najsvetiji Oče i Gospodaru, mi znamo iz hronika i knjiga iz starine da se među drugim slavnim narodima nalaze i Škoti, počašćeni širokim priznanjem. Oni su putovali preko Tirenskog mora i Herkulovih stupova, i boravili dugi period vremena u Španiji među najdivljijim plemenima ali niko ih nije mogao pokoriti, nijedan narod, ma koliko varvarski bio. Onda su oni došli, dvanaest stotina godina pošto je narod Izraela prešao Crveno more, u njihov dom na zapadu u kome i danas žive..."
       
     Jasno je da Škoti XIV veka znaju da su skitsko-pelaškog porekla, sa šireg prostora Balkana i Bliskog Istoka, da je taj narod mešavina biblijskih plemena Venijamin i Dan i arijevskih naroda Hitita, Meda (Manda), da citiram Olbrajta: "... Tako ovi Mada ili Manda su jedno mesivo indo-arijevsko iz kojeg uzastopno izbijaju Nesiti, Mitani, Kimeri, Medi i, bar delimično Skiti: isto tako grupa kentum (Hititi) i ona satum (Mitani)." Tukidid je takođe pisao o Karima ili Pelazgima, koji žive na obalama Male Azije i sredozemnim ostrvima, još oko 3000. godine p.n.e.
      
     Onda prođu vekovi, dođemo u kraj XX veka naše ere i "autoritet" te Evrope za staru istoriju, Nikolas de Ver, u svojoj knjizi "Nasleđe zmajeva", naširoko raspreda o Skitima, izmišlja istorijske karike kojima bi da poveže Skite sa nastankom Evrope, čudeći se samo jednoj stvari, koja nije poznata njemu, učenom čoveku, a to je, šta je poreklo imena Skit.
        
     Kako može da zna kad u engleskom jeziku glagol "skitati" nije primenjen na ime naroda u izvornom obliku, a imenica "Skit" u jeziku tog naroda znači isto tada što i sada, "stanište", "mesto stanovanja", "kuća", "monaška kelija."
       
     Novopečeni stručnjaci bi da nategnu istoriju starog sveta u skladu sa potrebama novih evrocentričnih doktrina, providnijih od londonske magle. Stara je izreka, ko nema svoju istoriju, krade tuđu. Narodi okrenuti duhovnim značenjima svrhe života ne snalaze se u vekovnim politikantskim, prljavim, međunarodnim igrama, krađama i prepravkama istorije. Duhovni narodi su izvor istorije a ne baštinici poluistina. Bogobojažljivi ljudi i narodi poštuju druge ljude i narode, poštuju njihovo postojanje, a bahati skorojevići, ljudi i narodi, svesni sopstvene neutemeljenosti, na silu uzimaju ono što im ne pripada, kršeći ljudske i božanske zakone.
        
     Taj banalni buljuk kršitelja svih normi je danas "centar", "Velika Evropa", "pisac zakona i pravila." Taj pompezni naduvenko (junak Molijerovih velikih dela) je zaboravio odakle je potekao, a ako se toga seća, na svoj izvitopereni način, je samo zbog toga što ga to sećanje vređa, kao što se svaki malograđanin stidi svog seljačkog porekla, i spreman je da zatre sve ono što ga podseća na činjenicu da "odnekud potiče", umesto da je sam sebe stvorio, što bi ga izjednačilo sa samim bogom.
         
     Takvom "duhovnom škartu", "civilizacijskom jednodnevnom komarcu", mi podnosimo "molbu za kandidata - za prijem - kad ispunimo uslove - da budemo primljeni - u zajednicu srećnih naroda?" Zamislite duhovno nesputan narod koji kleči i puzi da uđe među 27 zemalja na predvorju Pakla? Zamislite političku elitu čija je kruna političkog nastojanja propast sopstvenog naroda!

     No, nemojte biti pesimisti niti očajavajte, ni u sledećoj godini, ni u bilo kojoj budućoj godini. Narodi (nevidljive) duhovne snage su premoćni u odnosu na šegrte modernog iluminizma i njihovo praznoslovlje ne može uzdrmati temelje postavljene u praskozorje civilizacije. Uostalom, Samson je bio naš, iz plemena Dan, i ako će neko jednog dana u budućnosti suditi ljuskom zlu po inspiraciji Božje promisli i porušiti lažne idole ove pogubne civilizacije, to ćemo biti mi.

     Moja želja za sve vas, dragi prijatelji i čitaoci Srpske analitike, jeste da ostanete verni sebi, duhovno uzvišeni branioci istorijskog trajanja i duhovnosti naroda kome pripadate. Bila mi je čast da u ovoj godini komuniciram s vama i nadam se da će tako biti i dogodine (i u toku naše tekuće srpske godine).

S poštovanjem,
Milan Vidojević


Beograd, 22.12.2009.

Milan Vidojević: MOLITVENI POLUPANSION

     Bliži se prvi četvrtak u februaru mesecu kada će se u Hilton hotelu u Vašingtonu održati Nacionalni molitveni doručak. Na ovom skupu od 3.500 pozvanih lidera iz preko sto zemalja sveta održaće se niz sastanaka, upoznavanja, neformalnih susreta, sa ciljem boljeg upoznavanja i kasnije saradnje.

     Molitveni pokret osnovao je 1934. godine Abraham Vereide, metodistički propovednik, koji je počeo da okuplja lokalne biznismene i državne službenike prvo u San Francisku, a onda širom Amerike "kako bi zajedno jeli, proučavali Bibliju i razvijali međusobne prijateljske odnose kako bi promovisali hrišćanske principe." Posle samo nekoliko godina počeli su molitveni susreti u šezdeset gradova SAD-a, u američkom kongresu, a od 1953. i u Beloj kući. Već u tom trenutku je ovo bila međunarodna organizacija sa podružnicama u velikom broju zemalja.

     I ciljevi organizacije, koja se sada zove Fellowship Foundation, a popularno je zovu "Porodica," su se promenili.To nije više jedna od mnogobrojnih hrišćanskih konzervativnih organizacija koja promoviše (samo određenu vrstu) hrišćanske protestantske doktrine, ona je veliki "mlin koji melje" i nehrišćanske lidere, važno je da se mogu uklopiti u model "budućih partnera," kad se za to ukaže potreba. Zato nije čudno da mnoge američke ateističke, liberalno demokratske i antiglobalističke organizacije, kritikuju postojanje i delovanje ovog "pripremnog odelenja" američke spoljne politike i njenih direktnih globalističkih planova i interesa.

     Da li to ima neke veze s nama? Naravno da ima. Od trenutka kad su neki naši političari čeznutljivo počeli da gledaju ka Americi kao poželjnom mentoru, krenuli su i odlasci na "fruštuk" i "upoznavanje." Za američke kongresmene, politčke referente i obaveštajne oficire ovo je rajski trenutak koji samo može da se sanja, lov bez opaljenog metka, žetva duša, regrutni centar za lemure koji su došli da izvrše duhovno i moralno samoubistvo, a sve po ceni polupansiona u dobrom hotelu.

     Kruna svakog kvazi-hrišćanskog ceremonijala u Americi, od polaganja zakletve američkog predsednika do "fruštuka globalista," je obraćanje američkog predsednika ovom skupu "umnih" lidera sveta. Samo se nadam da molitvu neće voditi onaj isti sveštenik koji je trebalo da zakune Baraka Obamu za američkog predsednika i koji je zaboravio tekst zakletve, pa je zakletva morala da bude ponovljena posle nekoliko dana. Želim ovogodišnjem srpskom reprezentativnom uzorku na fundamentalističkom fruštuku da budu pošteđeni nekog neprijatnog propusta, kako bi do kraja života pamtili najvažniji dan svoje političke karijere, prijem u poslušnike američkih globalističkih interesa.

     Oni koji se ne prime odmah, a pružiće im se šansa da fruštukuju nekoliko puta u toku narednih godina - pa je nekima to postalo i nagradno turističko putovanje na kraju političke karijere, moraće da idu na poseban tretman. Nije velnes posle doručka, nego će uz pomoć hemičara američke vojne obaveštajne službe biti "urađeni", malo hemijom a malo hipnotičkom sugestijom poznatom kao NLP (neurolingvističko programiranje), kako bi oni koji troše pare na polupansione bili sigurni da pare nisu potrošene uzalud.

     Neka novi politički zamorčići ne zaborave samo jedno. Kad se budu molili pre doručka svi zajedno (još jedan doprinos ekumenskom pokretu sinkretističkog novog religioznog jednoumlja u službi novog svetskog poretka) neka ne zaborave da u samoj blizini Amerike, na Haitiju, još uvek iskopavaju nesrećnike zatrpane pre dvadeset dana. Iz primera kako se pruža pomoć ovoj unesrećenoj zemlji vidi se kako će i na drugim mestima izgledati pomoć najvećih i najbogatijih zemalja sveta.

     Stejt department je još pre deset dana potpisao sa vladom Haitija "Memorandum o razumevanju" kojim SAD "preuzimaju upravljanje aerodromom i odlučuju o svim sletanjima i poletanjima kao i o dopremanju pomoći." Šta ovo znači? Da je Haiti okupiran usred prirodne katastrofe neviđenih razmera? Već su neki avioni koji donose pomoć umesto u glavni grad Haitija usmereni u Dominikansku republiku. Da li su to avioni iz Venecuele, Kube, i ostalih politički nepodobnih zemalja? Kako to da je Amerika kao pomoć poslala 300 lekara i 10.000 marinaca? Da "zavedu red" među kriminalcima naoružanim letvama, fosnama i drugim teškim naoružanjem?

     Kad već spomenuh Dominikansku republiku... Da li ste primetili jednu neverovatnu činjenicu, da se u ovoj prirodnoj katastrofi nijedanput nije spomenula ova zemlja, sused Haitija. Za one koji ne drže geografski atlas u glavi, Haiti i Dominikanska republika su na ISTOM OSTRVU! Haiti je pogođen katastrofalnim zemljotresom (kakvih 7 stepeni merkalijeve skale), a Dominikana? Šta se desilo tamo? Da li je pala makar jedna saksija, makar jedan crep? Da li je makar neko povređen kad je pao sa stolice od straha, kad se zemlja zatresla? Nema ni jedne reči o tome! Postali smo svedoci jednog novog prirodnog fenomena - zemljotres se zaustavlja na granici susedne države!

     Ili je po sredi nešto drugo. Da li je došao trenutak da američke naftne kompanije aktiviraju nalazišta nafte na Haitiju, koja su konzervirali pre 30 godina, čuvajući ih za "crne dane." Crni dani su im tu, mada ne znam otkud baš sad zemljotres? "Vlade" Haitija nikad nisu bile veliki problem, počev od zlokobnog Papa Dok Divalijea, preko njegovog sina pa nadalje. Nećemo ovde zalaziti u granična područja nauke, neću vam razvijati scenario da se zemljotresi mogu veštački izazvati. Nema potrebe, dokle god budu funkcionisali polupansioni, jer ljudi koji svoju političku karijeru grade na jelovniku, na besplatnom doručku (kad će marenda?), su najbolja garancija da će grozomorni globalistički koncept biti živ, a da su beznačajni detalji da li treba slati vojnike ili lekare i da li postoji podobna i nepodobna hrana i zavoji, jer se time zamlaćuju neki kolumnisti i njma slični, za razliku od fruštuk-elite koja se edukuje, liderski i uopšte.

      Ne razumem samo zašto ni oni srpski političari koji još nisu stigli da fruštukuju u Americi mi deluju "urađeno."


Beograd, 31.01.2010.

Milan Vidojević: MALI IM JE (PROSEK)

     Zadnji dan januara bio je krajnji rok za dostavljanje imovinske karte članova srpske vlade i to je bio događaj koji su mediji očekivali s nestrpljenjem. Kao i svako drugo veliko iščekivanje i ovo se završilo razočarenjem. Nema ni jednog podatka koji bi bio senzacionalan, iz tablica se vidi da su ministri srpske vlade osrednjeg imovinskog stanja, takoreći tipičan srpski prosek.

     Kako napisati tekst o nečemu što je prosek, koga to interesuje? Koga interesuje podatak da nijedan, i slovima nijedan, ministar nema nov automobil? Voze neke šklopocije stare deset godina (koje su zaradili kad im je išlo bolje?), brukaju i sebe i državu, to gledaju strani diplomatski predstavnici, šta će misliti o nama kad vide našu političku elitu u automobilima koji nemaju motore po evropskim standardima o emitovanju štetnih gasova? Hoće da nas vode u Evropu a prvi ne bi ušli u tim svojim krševima koji zagađuju atmosferu! Da ne govorimo da u tim automobilima voze svoju decu, ali to je već njihov problem. Šteta što svoj imovinski karton nije objavio ministar Milutin Mrkonjić pa da vidite šta je srpski dasa, vozi mercedesov džip, a ne škodu staru deset godina. Jedino me je malo razočarao kad je počeo da se izvinjava kao neka seka-persa novinaru kome je zveknuo šamar. Šta se, bre, izvinjavaš, ili biješ ili ne biješ. Udri i ćuti, a ne posle peziš u Medija centru, kao niste se razumeli, to nije bio šamar nego maženje (kakav si tek mrga kad ne maziš, to pokaži, bio bi predsednik vlade na prvim sledećim izborima). Ali to je za neki drugi tekst, a ne za ovaj o imovinskoj karti.

     Polovina ministara su prave šonje, stanuju u ženinim stanovima. "Prizetko" u taštinom stanu. Kako takav ministar može hrabro da se suoči sa nekim iz EU, NATO-a, SAD-a, MMF-a, i ostalim monstrumima svetske politike i brani interese Srbije, lupi ponekad šakom u sto, naoštri pogled, povisi glas (bar za pola oktave) i pokaže da je sagovornik koga morate da poštujete ako ne i da vam uliva strahopoštovanje. Prizetko koji uliva strahopoštovanje, to je contradictio in adjecto, to ne postoji. Osnovna karakteristika prizetka u srpskom narodu jeste da mora da bude manji od makovog zrna. Tek kad umru tašta i tast može da se uspravi, ako ga dotle nije stegao išijas.

     Šta pokazuje ovaj nesrećni potez objavljivanja imovinske karte, koji je neko zamislio kao prašinu u oči polugladnom narodu. Da ćemo da poverujemo kako u našoj zemlji nema korupcije, iako po međunarodnim pokazateljima spadamo u vrh korumpiranih zemalja sveta? Ili se korumpiranost završava negde nisko, na nivou "kelnera i portira," kako to pokazuju popularne tv serije, a "korumpirani lik" je isključivo iskarikirana, groteskna budaletina koja se gađa padežima. Hrabri su naši pisci a još hrabriji je "javni servis".
        
     Gledajući ovaj sumorni izveštaj počeo sam da razmišljam o dubljoj dimenziji ovih ministara-sirotana. Šta ako su oni zaista to što izveštaj pokazuje a ne licemeri tipični za jednu primitivnu političku sredinu kao što je Srbija. Za mene je to još depresivniji pokazatelj nego ovo populističko razgolićavanje nečije "imovinske karte." Ovo je ista vrsta one titoističke demagogije od pre četrdeset godina, čuvena akcija "imaš kuću, vrati stan." Ništa se tada nije postiglo, sem što je nekoliko privatnika, prvih hrabrih (ili ludih) začetnika privatne inicijative i preduzetništva izgubilo poneku vikendicu ili kućicu. Naravno da se niko nije usudio da pita kome pripadaju faraonske rezidencije predsednika države, ostrva, jahte, avioni (ne i kamioni), on je bio "narodni vođa" a toliko se žrtvovao za narod da nije primao platu, pa samim tim nije imao ni ušteđevinu.

     I danas mi se povraća kad se setim te socijalne šizofrenije na koju je pristajao ceo narod. Zato bih voleo da danas bude drugačije. Želeo bih da ministri u mojoj zemlji budu uspešni i bogati ljudi koji su se obogatili radom i pameću, pa da budu uzor svima, a ne da budu neki marginalci, sitni igrači, politički poltroni koji su se sad dokopali vlasti. Takvi me plaše jer je jasno koliko su poniženja doživeli dok nisu došli na vlast. E, sad će da nam pokažu šta je vlast, sad će na naš račun i račun države da kompenziraju celokupnu svoju nesposobnost i promašenost. Opasnost je upravo u njihovom shvatanju šta je politika - laka lova za "konsalting" raznih oblika.

     Razočaran sam i našim predsednikom. Za godinu dana nije uštedeo ni jedan evro - koliko je imao 2008. toliko je prijavio i 2009. Makar jedan evro da je dodao, pa bi mi imponovao kao neko ko radi, štedi i pomalo dodaje na ono što ima. Ovako, ne da neće sačuvati ušteđevinu, moraće da je okrnji, jer kad mu sudija za prekršaje odrapi kaznu zato što je nazdravio pobedi zemlje čiji je predsednik, ne znam kako će da plati kaznu sem da umanji ušteđevinu.

     Voleo bih da se probudim jednog jutra, u nekoj utopističkoj zemlji, otvorim novine i pročitam naslov da vlada ne može da se formira jer niko ne želi mesto ministra, a da u isto vreme stotine kandidata konkuriše za mesto direktora firme kojoj je potreban sposoban, radan i uman lider. I da je jedini strah koji osećaju vezan za akciju "imaš ljubavnicu, vrati ženu." Ali kao i sve utopije ni ova se neće ostvariti. Jedini način da se spasem ovog političkog duhovnog terora ("ko o čemu, kurva o poštenju i vojska o skraćenju") je da prestanem da čitam novine.


Beograd, 08.02.2010. 

Milan Vidojević: NA ČEMU SU MEDIJI?

     Ovo hipotetično pitanje proističe iz višemesečnog praćenja pisanja dnevne štampe o "aferi Šarić", i očiglednoj pomućenosti čula istih. Nemoguće je ustanoviti da li su naše dnevne novine pristrasne ili nesvrstane, obaveštene ili neobaveštene, profesionalne ili diletantske. Biće od svega pomalo, a diletantizma i odsustva zdrave logike ima u preobilju.
        
     Rezimiraću vam ukratko zašto tako mislim. Još od novembra meseca prošle godine, kad je u Južnoj Americi otkriveno par tona kokaina, počela je masovna autohipnoza naših štampanih medija. Iskompleksiranost naše nacije dostigla je toliki nivo da je i spominjanje nekih naših kriminalaca, lokalnih "bosova" i očiglednih autsajdera na  globalnom nivou trgovine drogom, izazvalo talas budalastog ponosa, do novinske euforije kako "srpski mafijaši preuzimaju primat trgovine kokainom od sicilijanske mafije." Čega se pametan stidi time se budala ponosi. 

     Naša policija nije mogla da se ne pohvali da je njenom zaslugom provaljen južnoamerički kartel, da je operacija "Balkanski ratnik" u Urugvaju i Argentini rezultirala zaplenom dve tone kokaina. Čak se i svemoćna DEA zahvalila srpskoj policiji na važnim informacijama. Ne znam zašto se uvek zapitam kad će urugvajska policija da javi našoj, da je selo Veliki Trnovac najveći narko centar Evrope, preko kog ide najveći deo heroina iz Turske i Kosova za Evropu i Ameriku. Čim nam to jave, neće proći ni nekoliko godina, naša policija će ući u ovo šiptarsko selo, izvršiti pretres kuća i neće pronaći ništa, kao što je to u proteklih dvadeset godina bio slučaj.

     Pritom, turska policija je prošle godine na svojoj teritoriji zaplenila 100 tona (!) heroina koji stiže iz Irana (Avganistana) i Iraka. Kad zaplene dve tone droge šefovi turske policije crvene, a policajci operativci danima ne izlaze na ulicu. Sramota ih što su bili tako neuspešni.

     Svima je poznato, sem srpskoj štampi, da ne postoje samostalne "mafije" koje slobodno trguju drogom. Sve mafijaške organizacije i "narko karteli" su pod kontrolom obaveštajnih službi zemalja u kojima postoje, a na čelu svetske trgovine drogom je CIA i njene pomoćne službe, gde spada i zahvalna DEA. Ovo nije moja luda teza, ovo je činjenica o kojoj je, još pre dvadeset godina, govorio Ted Ganderson, nekadašnji šef FBI u Nebraski, a o čemu sam pisao u knjizi "Dosije Omega." Iz jednog intervjua izdvajam deo koji se odnosi na drogu:
- Da li mislite da je zaista moguće da neki Kolumbijac izađe svakog jutra na ulicu, stane na isto mesto i prodaje drogu, a da ga policija ne primeti?
- Čiju drogu prodaje ako ga niko ne ometa?
- Naravno, vlasnik droge je CIA. Zato može da je nesmetano prodaje.
- Koga onda hapsi policija?
- Hapsi konkurenciju, hapsi ludake i slobodne strelce koji bi da se ubace u posao, hapsi sitne autsajdere.

     Posle ovakvih informacija, starih dvadeset godina, srpske novine otkrivaju velike istine o mafiji. Postavilo se i "teško" pitanje, da nije Šarić možda član "ruske mafije" pa je zato neuhvatljiv, da ne kažem nedodirljiv? Zašto "ruske mafije", zašto nije član "američke mafije", što bi bilo logičnije jer cela južnoamerička proizvodnja droge, koja dostiže hiljade tona godišnje, okrenuta je Severnoj Americi kao primarnom tržištu, pa samim tim i "američkoj mafiji." Neko očigledno, čak i kroz temu o kriminalu, bi da provuče ideološko-politikantske animozitete, ali je jasno da, to znaju oni koji se bave ovim temama, ruska mafija ima druge kriminalne aktivnosti u kojima drži primat u svetu, a da trgovina kokainom nije njihova specijalnost.

     Još jedna euforična tema je bila koliko je novca prošlo kroz Šarićeve ruke, do suludog podatka da je "investirana milijarda dolara" u Srbiju, uglavnom Vojvodinu. Pritom je do sada otkriveno i (privremeno) zaplenjeno nekoliko bednih stanova i dve kuće, ukupno vredne maksimum 5 miliona evra. Gde je, bre, ostatak od 995 miliona?
        
     Ne može lokalni šefić, mala karika u lancu trgovine, da zaradi više nego što otprilike i ima! Nije droga njegova, pa ni pare nisu njegove. kakve milijarde evra, to uzima "tata," to je CIA ili neko iznad nje. Ovo je rat dva ili tri narkokartela za prevlast nad tržištem koje se klima u Americi, kao što im se klima cela privreda i bankarstvo. Nema više mesta za tri kartela, jedan treba da ispadne iz igre. Tako kreću denunciranja konkurencije preko DEA do srpske BIA, hvataju se šrafčići kao kolateralna šteta, neki lokalni šefčići će u zatvor, neki lokalni političari koji učestvuju u političkoj zaštiti će doživeti kratkotrajno "zamrzavanje govanceta" od straha, spomenuće se neke "suverene državice Evrope," koje sunce pređe od 8 - 10 časove pre podne, kao mesta gde se "pere novac," mediji će to da talambasaju dok god dobijaju naloge "s vrha" da to rade, i posle velikog brbljanja ostaće samo otvorena usta lokalnih budala, gde svrstavam i sebe, do sledeće prilike.
        
     Koliko je ova globalna farsa jadna videlo se pre neki dan u srpskoj skupštini gde su se svi srpski poslanici "s puterom na glavi" glasno zalagali za obračun sa kriminalom i kritikovali predsednika vlade što to neće da uradi, a "sve se zna." Najsmešniji u ovoj predstavi (političkih) klovnova bio je izvesni poslanik Šormaz, sav napuhan od sopstvene važnosti (jer ga mama gleda na tv kako je pametan), koji je sa nekih papirića (koje mu je doturio neki provokator iz BIA), i postavio teška pitanja premijeru o "Metals banci", Aci Đukanoviću, i ostalim "dežurnim budalama" - peračima sitne mafijaške love, otpadu sa ove Trimalhionove globalne trpeze gde se milijardama dolara spašavaju propali budžeti, ne pitajući se za poreklo novca. To nikad nije bilo važno. 

     Nije važno ni koliko klovnova treba uključiti u sveopšto lupetanje, nije važno ni koliko će to da košta, važno je klovnove rastegnuti što je moguće šire. Neki su stvarno umetnici u cirkusu, njih treba pustiti da zasmejavaju decu. Ovi drugi treba da se beče u parlamentu na premijera, do zadnjeg atoma snage, kao oni klovnovi koji na američkom rodeu pokušavaju da zamajavaju bika, da ne pregazi palog jahača.

     Sad pokušajte da pogodite na koga se odnose ove parabole? Na srpske medije, čuvenu srpsku angažovanu štampu i glavne urednike mudrace? To ste vi pomislili, a ja nisam rekao. Nisu pale ni dve prolećne kiše a naši umni, demokratski i zabrinuti mediji su već zaboravili zemljotres na Haitiju. Šta bi s tom nesrećom? Nije vam interesantna priča o 300.000 mrtvih, o ruševinama koje neće moći da se raščiste nekoliko godina? A 20.000 američkih marinaca, šta rade na Haitiju? Koliko su tačne priče da Haiti poseduje ogromne rezerve nafte konzervirane pre trideset godina? Da li je došlo vreme da se odmrznu? Ili ste dobili globalnu direktivu da o tome ništa ne pišete? Šta ćemo sa vakcinom i prevarantima koji su pokušali da truju decu i trudnice i naprave posao sa farmaceutskim gigantima po cenu ugrožavanja zdravlja cele zemlje? Ima li luđe teme za novine od informacije da je Rumunija poslala pomoć na Tahiti umesto na Haiti !!!!! 
         
     Ne, nije to za vaše novine. Vi morate da se bavite temama naših sveopštih uspeha koji su ogromni, i svakog dana su sve veći i morate ubediti glupi srpski narod da živi u blagostanju, sa svetlom budućnošću pred sobom, jer samo potpuno pošandrcani klovn će dobiti aplauz za svoj trud. Ali pošto će potreba za aplauzima biti sve veća, na svim nivoima, morate da znate da je vrhunska tačka svakog klovna kad izvrši samoubistvo na sceni, jer dalje ne zna šta bi odigrao, a oni koji ga gledaju se upišaju od smeha jer je toliko upečatljiv i dobar da misle da je to vrhunska gluma a ne stvarnost. Samo, taj najglasniji aplauz klovn neće čuti.

Beograd, 26.02.2010

Milan Vidojević: REZOLUCIJA SMRTI

     Da li ste se zgrozili nad podlom i providnom “slučajnošću” da se “rezolucija” o Srebrenici ponudi srpskom parlamentu baš na dan početka agresije NATO pakta, 24. marta, od pre jedanaest godina? Da li ste se zgrozili nad neskrivenom porukom ko je pravi inspirator “rezolucije”? Zar nije jasno da je to upravo nekadašnji agresor, SAD i NATO? Zar nije sad jasno da su magovi Iluminata, i njihovi “đavolovi šegrti” u Srbiji, od početka, nemilosrdno, prosipali svoj otrov samo sa jednim ciljem – da se Srbija potpuno uništi?

     Još posle konferencije u Rambujeu koja je, ako se sećate, okončana 15. marta, na dan Martovskih Ida, kada je ubijen Gaj Julije Cezar, bilo je jasno da je Srbija ritualno ubijena. Svakog 24. u mesecu, koji je bio dan mrtvih u starom Rimu kada su prinošene žrtve bogovima, trebalo je očekivati da će se to desiti i u slučaju Srbije 24. marta 1999. godine, kada će imati svoje prve žrtve, nanete rukom dželata SAD-a i njihovih saveznika.

     Danas ti isti “milosrdni (pali) anđeli” traže da se dalje uništenje Srbije izvrši kroz samoponižavanje u srpskom parlamentu prihvatanjem “rezolucije” o izmišljenom genocidu, još jedne ratne gebelsovske propagandne laži nabačene na Srbiju. Nikada srpski vojnici nisu izvršili genocid u svojoj istoriji, još manje nad bespomoćnim stanovništvom Srebrenice. Do sada pronađenih oko 1800 tela, isključivo muških, su tela mudžahedina i vojnika Nasera Orića, a cifra od 12.000 navodno pogubljenih muslimana je samo slika bolesne psihe agresora i njihovih saradnika koji ne biraju sredstva kako bi Srbiji prilepili etiketu “genocidnog naroda”, čime bi se “zaboravilo” da je tu etiketu u dva svetska rata u XX veku nosila Nemačka, jedan od krvnih neprijatelja Srbije, ne samo u XX veku. No, sva ova bedna zamena teza ne može nametnuti laž umesto istine.

     Sada je konačno vreme da se ispitaju navodi da je u Srebrenici holandski bataljon “plavih šlemova” pljačkao muslimanke, skidajući im zlatne lančiće i prstenje, prilikom njihovog izlaska iz Srebrenice. Sada je krajnji trenutak da ova šušumiga vlada, ima li imalo časti, morala i nacionalnog dostojanstva, zatraži od vlade nemačke da plati RATNU ODŠTETU Srbiji za PRVI i DRUGI SVETSKI RAT. Ratna odšteta za Prvi svetski rat plaćana je do dolaska Hitlera na vlast, 1933. godine, kada je prekinuta, a deo isplaćene odštete je vojska Vermahta DEMONTIRALA 1941. godine i vratila u Nemačku posle okupacije Kraljevine Jugoslavije. Za ratnu odštetu za Drugi svetski rat Nemačka, iako je na to bila obavezna, nije potpisala sa FNR Jugoslavijom međudržavni ugovor o isplati ratne odštete, iako je bila poznata i cifra, zahvaljujući onom kopiletu Franje Josifa, svetog rimskog cara, koji je dogovorio razbijanje Jugoslavije još dok je bio živ.

     Zato nije čudno, da umesto nekoliko hiljada milijardi ratne odštete Srbiji i njenim građanima, Nemačka sa puno entuzijazma učestvuje u agresiji na Srbiju (za mnogo manje novca), dok neki srpski advokati-bitange, potajno nude ugovore bivšim preživelim logorašima nacističkih logora smrti, sa odštetom od par hiljada maraka (sada evra), kako bi se izbegla primena međunarodnog prava i odluka zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu, po kojima je Nemačka osuđena za genocid i plaćanje ratne odštete. Ovako, plan IV Rajha o pretvaranju Srbije u labavu konfederaciju kantona teče bez zastoja i ulazi u završnu fazu.

     Sada je, valjda, i poslednjem srpskom slepcu jasno da “slučajno” potezanje brojnih afera treba da bude mamac za oči svima onima koji misle da su to važne i presudne stvari naše svakodnevice, a takvih je najviše, da bi se na mala vrata, u pozadini, proturila “rezolucija” o zločinu u Srebrenici.

     Evo vam nekoliko ovlašnih primera, u samo nekoliko dana. Hrvatska nam nije poklonila prevod seta zakona EU i time nas “kaznila” za fijasko konferencije na Brdu kod Kranja (vlasništvu porodice Karađorđević, koji po zakonima demokratske Slovenije nemaju pravo na povraćaj imovine!). Miš zvani Hrvatska te “kažnjava”, drugima daje a nama neće, kakva ludačka farsa, neke CD-ove, koji su kao važni! Taj miš prvi neće ući u EU, iako je preveo CD-ove, jer ne zna da je najjeftiniji sir upravo u mišolovci. To ne zna ni Srbija, mi smo gluplji od najglupljeg miša, jer “znamo” da EU nije mišolovka već rajsko naselje koje je stvoreno da nas usreći. Iako nam je izričito rečeno od zvaničnika EU, da nema šanse da budemo primljeni do 2017. godine, a verovatno je do 2020. godine, naša vlada je spremna da pezi i izvinjava se da bi dobila mufte neki CD. Alo, bre, to ćemo da dobijemo od EU kad postanemo kandidati za prijem, a naći će se i prevodioci. Šta ste se uzvrpoljili pre vremena, em tada nećete biti na vlasti, em neće postojati ni EU!

     “Afera” sa “Večernjim novostima” je druga zanimacija za dokone i praznoglave. Sve je započela TV B92, čiji zadatak i jeste, od osnivanja, da vodi specijalni rat protiv Srbije. Tako je pion raznih službi, Cane Subotić, a B92 slučajno zna gde da ga nađe, postao sagovornik u jednoj tv emisiji. Izbacio je niz “zapaljivih istina” o kupovini Luke Beograd i “Novosti” i sad se u srpskoj štampi drveni advokati prepucavaju ko je pošten a ko je prevarant. Jasno mi je zašto Subotić nudi pozajmice od 50 miliona, treba oprati novac od šverca cigareta i koječega drugog, ali me čudi da su Mišković i Beko toliko osiromašili, da nemaju svoj novac nego ga baš pozajmljuju od Subotića. Subotić želi da “Novosti” kupi za VAC, austrijsko nemačku prevarantsku firmu koja hara Balkanom, od kad ih je Zoran Đinđić, veliki drugar Bode Hombaha, doveo u Srbiju i u sumnjivoj transakciji im prodao “Politiku”. Tu privatizaciju treba proveriti, tu Dačić treba da pošalje policiju. Sumnjiva je tvrdnja da je VAC vlasnik 50% “Politike”. Ima indicija da nikad nisu ispunili svoj deo ugovora, pa je samim tim i privatizacija nevažeća!

     Pravi cilj kupovine “Politike” (i kasniji pokušaj kupovine “Novosti”) bio je da se dođe do prodajne mreže – kioska, kroz koju će se prodavati cigarete “Fabrike duvana Rovinj”, čiji je VAC suvlasnik, a možda će i Cane Subotić proturiti poneki šleper cigareta BAT-a, koji je u vlasništvu engleske kraljice.

     Jedini koji još nisu shvatili igru su dve medijske gromade, Aleksandar Tijanić i Manojlo Vukotić. Kao dva naivca, što zabrinjava obzirom na funkcije koje obavljaju, ušli su u klasičnu zamku koju tupanima postavljaju obaveštajne službe. Tako Tijanić penuša protiv “šnajdera Subotića” (kao da on sam nema sličan nivo obrazovanja) ne shvatajući da “firca” tamo gde su BND i B92 već “proštepali.”

     Još je čudniji Manjo Vukotić. U lošem, patetičnom napisu, zapeva da treba spasiti “poslednje srpske nezavisne novine”. Pitanje je da li su “nezavisne”, a hvala bogu, nisu “poslednje”, sem što to Manjo misli. Toliko ih brani, kao da su njegove, pa jadni Beko ne bi mogao da ih proda, čak i da nađe kupca. Neda Manjo! U svakodnevnoj kampanji – anketi, koja izlazi u “Novostima”, razni ugledni praznoglavci učestvuju kao ovce u manipulaciji, da će se “Novosti” prodati samo preko “njih mrtvih”. (Pazite da vas ne čuju pucači VAC-a!).
Najtužnije od svega što od agitovanja nije mogao da se uzdrži i jedan ostareli akademik, koji malo, malo, pa apeluje da se ne proda “Prosveta – najvažnija srpska izdavačka kuća,” sada “Novosti – najvažnije srpske novine.” Ne vidi da ga vodaju kao mečku po vašaru, troše mu ugled i kriju se iza njega, razni muljatori javne srpske scene.

     Sreća da nam vladu ne čine takvi likovi, već obrnuto, pametni, pošteni likovi sa velikim integritetom. Jedina mana njihovog političkog profila je naivnost, proistekla iz njihove neiskvarene duše. Zato nek se paze da im Hrvati ne uvale neke piratske CD koji su, šatro, iz EU. Posle će da ih cinkare toj istoj EU, pa će naše naivčine da završe pred sudom u Hagu. Kakav scenario! Srećom, spasiće se zahvaljujući pameti i činjenici da uskoro neće biti EU.

Autor Milan Vidojević 26. mart 2010.

Milan Vidojević: NE DAM DA PUŠITE NA SAJTU

     Prošlog četvrtka prisustvovali smo još jednoj cirkuskoj predstavi u Skupštini Srbije – razmatran je predlog zakona o zabrani pušenja na javnim mestima, što će reći, svim mestima gde se okupljaju ljudi.
                       
     Već sama formulacija budućeg zakona, Predlog Zakona o izloženosti stanovništva duvanskom dimu, pokazuje svu nesposobnost, licemerje i praznoglavost ove vlade i tobožnje “evropske” politike koju želi da inicira i vodi. Iz predloga zakona i diskusije koja je sledila videla se sva ispraznost pisaca ovog predloga kao i većine diskutanata, poslanika parlamenta, uz nekoliko časnih izuzetaka. Uopšte se neću osvrtati na članove zakona koji govore o “pušenju u sobi bez plafona” (kako onda izgleda stan iznad ovog?), neću komentarisati diskusije nekolicine poslanika, po profesiji lekara u običnom životu, jer njihova zadrtost i bandoglavost je pokazala da je reč o opasnoj profesiji, ovih “inženjera i mehaničara koji repariraju ljude”, da ne govorimo da njihov resorni ministar, koji je obrazlagao zakon, nema više nikakav moralni kredibilitet posle prošlogodišnjeg pokušaja da nam uvali genocidnu vakcinu.
                         
     Ovaj tekst pišem ne samo da bih čerečio ove intelektualne Pigmeje i njihov smešan “zakon”, već da bih pokazao da su ljudske slobode građana Srbije ozbiljno ugrožene uvođenjem zakonodavstva SAD i EU, koje je usmereno u samo jednom pravcu -  porobljavanju građana nad kojima se ovi zakoni sprovode.
                         
     Predlog ovog zakona, iako ima debilno ime, iz koga se može zaključiti da su građani “izloženi” duvanskom dimu, što ne podrazumeva automatski uvlačenje dima iz cigarete u sebe, u toku radnje koja se zove pušenje, je diskriminatorski i jednostran, jer u pušenju cigarete vidi veliku opasnost po zdravlje ljudi, bilo da direktno uvlače dim u pluća, bilo da su tzv. “pasivni pušači” koji su ugroženi time što oko njih drugi puše i duvaju dim u njihovom pravcu.
                          
     Kakva ingenioznost! Ja sam žrtva zato što neko pored mene puši. Koliko bih, po toj analogiji, bio ugrožen od onih koji pored mene piju i šalju vinske mušice u mom pravcu? Od onih koji se pored mene drogiraju i šalju u mom pravcu svoje psihodelične slike? Ovo su teška filosofska pitanja za naše zakonodavce i neću insistirati dalje.
                         
     Zakon je diskriminatorski prema pušačima na još jednoj ravni. U redu pušači, šta ćemo s onima koji žvaću duvan? Da li zakonodavac zna da u mnogim zemljama sveta postoji tradicija žvakanja duvana i ušmrkavanja duvana? Da li je zabranjeno žvakanje duvana u kancelarijama, kafanama, vozovima, autobusima, i “plovilima”, kako su se naši evropski genijalci setili? Kom brodu, pa mi nemamo more, a Dunavom plove samo strani brodovi i domaće privatne jahte? Nije bitno to što se ja čudim, predviđene su sve moguće okolnosti, sem svemirskih brodova i podmornica. Poroku se mora stati na put svuda i na svakom mestu. Naš zakonodavac ne zna da je u XIX veku u Americi svesno stvarana zavisnost od pušenja cigareta, koje su postale “demokratska varijanta aristokratskih zadovoljstava”, dostupna svima, za razliku od skupog duvana za lule i kubanskih cigara. Da bi se učvrstio i održao nov porok koji je donosio ogromnu zaradu (sve do danas), proizvođači su pribegli prevari. Cigaret papir je potapan u rastvor opijuma, pa je kod pušača stvarao narkomansku zavisnost koja je koren imala u opijumu, a ne u duvanu.
                        
     Ali naši lekari – bandoglavci imaju jedino statistiku kao “dokaz” da duvan izaziva teška oboljenja, karcinom pluća, kardiovaskularne bolesti, itd. Šta je sa statistikom o onim ljudima koji su dobili karcinom pluća a nikad nisu pušili?
              
     Naravno da se pitam otkud tolika kampanja za ukidanje pušenja a nigde nema kampanje za zabranu točenja alkohola na javnim mestima, prodaji alkohola, tačnije piva, maloletnicima u PVC pakovanju? Otkad se pivo (to je alkohol, iako je svrstan u „prehranu“) prodaje za sto dinara za dva litra, broj budućih alkoholičara koji su danas srednjoškolci se drastično povećao. Kad smo već kod poređenja, da li ste ikada čuli da je neki pušač doživeo delirium tremens? Da li ste ikada pročitali da je neko popušio dve pakle „drine“, izvadio nož i izbo ženu? Da li znate da je polovina ubistava u Srbiji posledica alkohola ( u kombinaciji s ljubomorom), a da još nisam čuo da je neko predložio zakon protiv opšteg alkoholisanja, koje poprima zabrinjavajuće razmere u vremenu krize, da ne govorimo o ozbiljnim sociopatološkim stanjima koja su direktna posledica konzumiranja alkohola.
                         
     Da li ste čuli da alkohol leči neko oboljenje? Niste? Nisam ni ja. Ali sam pročitao da pušenje konoplje leči glaukom i da se ta terapija primenjuje u mnogim zemljama.
                          
     Međutim, osnovna diskriminacija počinjena je na nivou nejasnog tumačenja pojma „pušenje“, tako da to potpuno obesmišljava rad „srpsko-evropskih zakonodavaca.“ Oni ne znaju da su „pušenje“ i felatio sinonimi u srpskom jeziku. Moje pitanje njima jeste: Da li ste ovim zakonom zabranili felatio? Ili je on zabranjen samo na javnom mestu? Zašto zakon nije obratio dužnu pažnu ovoj terapeutskoj tehnici koja je usrećila mnoge a nije unesrećila nikog? Da li u skladu s tumačenjem teze o „pasivnom pušenju“ zakonodavac misli da je felatio opasan i u ovom obliku ispoljavanja? Da li ova terapeutska tehnika ima pozitivno dejstvo na kardiovaskularni sistem čime potpuno ruši lažnu tezu da pušenje izaziva teška oboljenja? Da li su konsultovane razne nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, po ovom pitanju? Šta žene misle o ovom ozbiljnom civilizacijskom pitanju? Znam mnogo muškaraca koji su prestali da puše ali nisam čuo ni za jednu ženu da se lako odrekla pušenja. Ovo su ozbiljna pitanja koja naši poslušni zakonodavci-prepisivači nisu uzeli u obzir. To se od njih i ne očekuje. Ministar zdravlja, i njemu slični, pripadnici ešalona đavolovih šegrta, rade ono što im se naredi. Ako nije prošla trovačka vakcina proći će zakon o zabrani pušenja. Tomica, i njemu slični u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, uspeli su za svaki lek da pronađu bolest.
                            
     Pošto su i u privatnom životu i u poslu jednodimenzionalni, oni ne znaju da je pušenje deo hedonističke prirode čoveka, da je hedonizam deo božanske slobode date čoveku da sam izabere način života, pa je jasno da ono što oni predlažu može biti samo zabrana, poništenje, uništenje, do smrti, do ukidanja svega što čini čovekovu slobodnu volju, i zadovoljstvo kao deo tog prava. Suština je, pretvoriti čoveka u nesrećno, robotizovano biće, bez duha i prostora da uživa u malim stvarima. To je san svakog globalnog robovlasnika, on će biti srećan i veseo, robovi će biti tupe, nesrećne biološke mašine, nad kojima će se, kao dodatak, između ostalog, iživljavati i legalni sadisti, zvani lekari.
                         
     Da li ste znali da je većina lekara u prethodnoj inkarnaciji bila iz redova koljača stoke, ratnika divljih hordi, nemilosrdnih ubica i manijaka? Razmislite o tome. Jedino što meni ostaje da zaključim jeste da ja ostajem veran kubanskim duvanskim proizvodima, ostajem veran svom hedonističkom pogledu na život i svet, ostajem tolerantan i dozvoljavam svima da puše i u mom stanu i u mojoj kancelariji, a ove nesrećnike koji prepisuju tuđe šizofrene „zakone“ mogu samo da upitam: „Alo, bre, šta je sa predlogom zakona o izloženosti stanovništva osiromašenom uranijumu?“

Beograd, 13.04.2010.

Milan Vidojević: ŽIVIMO U "ISTORIJSKOM HOLOGRAMU"

     Predugo smo dozvoljavali da nam drugi odlučuju sudbinu. Svi mi kažu da sam pogrešio kada sam tvrdio da se Kosovo neće odvojiti, a ja i dalje mislim da sam u pravu, kaže Milan Vidojević, publicista, književnik i novinar, srpski vodeći ekspert za tajna društva

     Sigurni ste i nakon proglašenja nezavisnosti Kosova koju su priznale vodeće zapadne zemlje?

     Tačno je da su mehanizmi secesije pokrenuti, ali svedoci smo da čak ni u manipulisanoj, svetskoj političkoj sceni to ne može da prođe tek tako. Naprotiv, ovo je debakl onih koji su pokrenuli odvajanje Kosova od matice.

     Najveći neprijatelj Srbije u ovom trenutku je NATO pakt, koji pokušava da spreči Rusiju da ponovo preko Srbije rascepi i prepolovi sada jedinstveni front NATO koji okružuje Rusiju sa svih strana. 

     Kosovo je žarište i mislim da će to biti i u narednom periodu jer je upravo i potrebno da i dalje bude kamen spoticanja, koji sapliće Evropu onima kojima smeta smirivanje situacije. Mučni proces natezanja i pregovaranja na globalnom planu koji, nažalost, ide preko naših leđa.

     Deluje deprimirujuće. Šta može narod male zemlje, kada velike sile, kako kažete, odlučuju?
- Mi imamo izbor. Pokušaj da se u izbornoj kampanji nametne „kaubojski" način kao u Americi: ili ste za demokratiju ili ništa, u Srbiji neće proći. Naš narod je svestan i zna da ima pravo da se bori da živi životom dostojnog čovjeka, a ne potlačenog roba. Svi treba da znaju da čak i glasanje za određene opcije koje daju privid manje „opasnog" izbora mogu naneti nepopravljivu političku štetu i biti katastrofalne po budućnost zemlje.

     Možete li da objasnite?
- U sve što se dešava u Srbiji upleten je strani faktor, a domaći se biraju kao „laka konjica", koja će da istrči u javnost, kako bi se sakrila „teška artiljerija" koja zapravo deluje u pozadini. Mnogi političari pristaju da igraju njihove igre, protiv interesa svoje zemlje i naroda. Neki pristaju na to zarad lične koristi, moći i karijere, a neki su nevoljno uključeni. Kao i svuda u svetu i kod nas postoji mehanizam stvaranja političkih ličnosti, da bi ih kasnije uništili obelodanjivanjem pikanterija iz privatnog života i aferama, što je vidljivo u izbornim kampanjama. Iz tog razloga ne treba glasati za kompromitovane političare. Jedina snaga leži u duhu naroda.

     Mislite li da narod može nešto da promeni protiv, kako tvrdite, takve sile kakav je američki "Četvrti rajh"?  
- Žrtve smo manipulacije, podmetnuti su nam teški oblici političkog života zadnjih 15-20 godina, kako bi se slomio duh naroda. To je opasan mehanizam. Dovedu narod do ivice egzistencije, iscrpe ga da se ne opire tako da rasparčavanje države dožive kao olakšanje, ali to ne smemo da dozvolimo. Između života u ropstvu i pokušaju da se ropstvo zbaci, nema alternative! 

     Čini se da se sa ovakvim razmišljanjem vraćate unazad u istoriju? 
- Mi živimo u istorijskom hologramu. Serviraju nam svoje priče kako su se dešavali određeni događaji. Istorijski tokovi, i savremeni i prošli, su dvostruki. Zvanična istorija služi da prikrije pravi tok, jer je istorija ljudskog roda mračna. Politika je „prljava" i zato mora da postoji prihvatljiva „slika" za narod, jer ako bi se znalo ko su protagonisti procesa i događaja, kao i pravi razlozi za izazivanje svetskih ratova, onda bi slika civilizacije bila sasvim drugačija. To je fantastičan mehanizam manipulacije ljudima, koji je usavršavan hiljadama godina i sada ima prefinjene oblike kontrole ljudske psihe i uma.


     Mislite da je moguće manipulisati ljudima i uticati na njihovo mišljenje?
- To i jeste ključna stvar. Kada se izmanipuliše ljudska svest, sve ostalo je tehnika. I obrnuto. Oblici nametanja, kao što su nacistička država ili boljševička Rusija, pokazali su svu svoju neprimenljivost. Digao se otpor, božanski princip koji postoji u svakom pojedincu i koji se podigao do nivoa država, kada su se svi usprotivili genocidu i razaranju. Srbima je potrebno aktiviranje tog odbrambenog božanskog mehanizma. 

     Vi se u svojim istraživanjima bavite i vladarima sveta. Ko to po vama vlada svetom?
- Proteklih 150 godina slika se menjala, najpre su to bili masoni, sada se priča o Bildebergu, Trilaterali, Savetu za međunarodne odnose, tajnom društvu „Skal end Bons" sa Jejla, odakle se regrutuju američki predsednici. Reč je o složenijoj strukturi i zajedničkom konceptu koji ih spaja. To je nastavak nacizma, politički usaglašen sa krajnjim ciljem ovladavanja svetom, resursima i kontrolom ljudi na planeti da bi uži krug ljudi živeo dobro. To je klasična kastinska piramidalna struktura.

     Vlast na vrhu, koju ne vidimo, pravno-sudsku strukturu koja nas ubeđuje da svet funkcioniše na pravnim mehanizmima, a koja zapravo sprovodi njihove ideje i brutalna sila, nadnacionalna vojska koja represijom treba da osigura da nekom ne padne na pamet da taj sistem ruši. 

     Konkretno, ko su ti ljudi? 
- Možete ih naći u političkim strukturama, nadnacionalnom biznisu, bankarskim organizacijama i vojno-industrijskim kompleksima. Ekonomija najmoćnije zemlje sveta je na staklenim nogama, sem što izazivanjem ratova veštački održava dolar kao svetsku monetu koja nema pokriće po klasičnoj ekonomskoj teoriji vrednosti proizvoda u matičnoj zemlji. Ekonomisti kažu da je 13 i po puta masa dolara veća nego što je realna osnova ekonomije SAD. Taj „veštački" novac ne sme da se vrati u zemlju, jer bi izazvao privredni kolaps. A, države koje svoje devizne rezerve drže u dolarima ubrzo će doživeti kolaps jer to ne može večno da traje. 

     Na primer, i Ujedinjene nacije su odavno izgubile svoj osnovni koncept. One sada služe kao privid da navodno postoji međunarodno pravo. UN okuplja lobističke grupe koje štite sopstvene interese. To je mehanizam, jedini regulativ u svetu međunarodnih odnosa, krhka i opasna konstrukcija i pitanje je koliko će dugo da traje. 

     Da li unutar naših obaveštajnih službi postoje „spavači", neka posebna organizacija koja deluje i prikriva prave informacije? 
- Nažalost, naš bezbedonosni sistem je razbijen, ali kao i svuda u svetu postoje posebne službe unutar službe, za koju čak ni služba ne zna da postoji. To je unutrašnja organizacija, izvan kontrole, za koju zna mali broj ljudi i ona predstavlja najbolji način zaštite tih struktura. Ponavljam, smatram da je u konceptu razbijanja Srbije, apsolutno umešan strani faktor.

ĐINĐIĆ KAO KENEDI

     FBI se oglasio povodom nastradalih gardista u Topčideru da nije reč o samoubistvu i ubistvu, već da je ipak pucao neki treći. Vaše mišljenje povodom toga i ubistva pokojnog premijera Đinđića i Slavka Ćuruvije?
- Sva ova ubistva su politička. Tu uvek postoji žrtveno jagnje koje je na programu kontrole svesti. Nema političkog ubistva bez političkog efekta koje kreiraju obaveštajne službe u cilju rušenja sistema, izazivanjem unutrašnje nestabilnosti, posebno likvidiranjem političkih ličnosti. Nisam sklon da verujem a priori izveštajima FBI, niti bilo kojoj „labaratoriji" podataka s kojima se manipuliše. Atentat na Đinđića je klasičan primer kakav se dogodio Kenediju, počev od toga ko su naručioci, organizatori i izvršioci. Te tri strane nisu povezane u celinu, upravo zato da se ne bi otkrila nit od naručioca do izvršioca. Reč je o namernoj inverziji zbunjivanja.

Milan Vidojević: KAKO POBEĆI IZ HOLOGRAMA

     Pisac, izdavač, radio i TV novinar Milan Vidojević ipak je zaključio da mu od svih aktivnosti – pisanje najviše “godi”. Ništa čudno, s obzirom da je do sada objavio desetak knjiga, koje je čitalačka publika prihvatila i bez nekih posebnih marketinških “akcija” (što je retkost za današnje tržište, gde najčešće najbolje prolaze majstori samoreklamerstva). Dovoljno je reći da je u pripremi treće izdanje kultnog “Četvrtog rajha”, i čak deseto “Dosijea Omega”, a do jeseni će izaći i “Deca novog doba” (o eskperimentima dr Mengelea na stvaranju “novog čoveka”, koje danas nastavljaju – neki drugi ljudi), kao i zbornik tekstova koje je autor objavljivao u elektronskoj formi na sajtu Srpska analitika (www.srpskaanalitika.com), pod nazivom “Kisela čorba” (kako Vidojević objašnjava, “da vidimo jesu li se ti tekstovi ukiselili ili nisu”). Tema “Kisele čorbe” jeste – globalizam. Globalizam i ono što autor naziva “paralelnom istorijom” i inače su tema većine njegovih knjiga.

- Nažalost, mi smo idealan poligon za globalizam, prava zemlja za zamorčiće. Odbrambeni mehanizam u ovom narodu ne postoji, lako se “primimo” na svaku manipulaciju, na svaku medijsku sugestiju. Tako je bilo i sa izmišljenom pandemijom gripa, što sam pokušavao da objasnim putem medija. U čitavu priču o pandemiji i štetnosti vakcina umešana je omiljena nauka Iluminata – eugenika jer se smatra da je previše stanovništva na planeti. Već 120-130 godina, nabogatiji, najuticajniji ljudi sveta otvoreno finansiraju razvoj eugenike (bez obzira na zloupotrebu u vreme nacizma, taj koncept sam po sebi nije prokazan). Ideja o “zlatnoj milijardi” nastala pre dvadesetak godina podrazumeva kastinski sistem: da od milijardu stanovika Zemlje, 10 posto pripada tehničkom sloju – inženjeri, tehničari, 10 posto je vojska, 10 posto onih koji uživaju, a 70 posto su “ostali”…

     Kao Hakslijev „Vrli novi svet“?
- Upravo tako. Rad se o bolesnoj, šizofrenoj koncepciji. Postoji i teorija po kojoj, navodno, preti opasnost od vanzemaljske invazije, pa se vladari sveta već sklanjaju sa Zemlje (na Mars ili tamnu stranu Meseca). S obzirom da su zagovornici “nju ejdž“ teorija vrhovi Iluminata koji su, navodno, ionako vanzemaljskog porekla, postavlja se pitanje zašto bi se oni plašili invazije?

     Za vanzemaljcima su tragali i nacisti…
- Da, i to vrlo intenzivno – i za vanzemaljcima i za Gospodarem sveta na Tibetu. Tu je bio uključen ogroman broj kompetentnih ljudi, pitanje je samo koliko su njihove polazne pretpostavke bile tačne. S obzirom da se bavim ezoterijom, imao bih šta da kažem o tome: naravno da svaki Dalaj Lama komunicira sa entitetom koji nije iz ove dimenzije. Da li je njegovo ime baš Gospodar sveta, da li živi u Agarti (prim. autora – podzemni svet, ispod površine Zemlje), to je neka druga priča, da li se ulaz u taj svet nalazi u Lasi, da li je ulaz fizički ili metafizički… A nacisti su sve shvatili bukvalno, i slali ekspedicije na Tibet, tražeći fizički ulaz u Agartu, želeći da uspostave kontakt sa Gospodarem sveta, kako ga lamaistički sveštenici zovu, kako bi ovladali spoljnim svetom.

     Ipak, nacistička ideologija imala je i ezoterijsku dimenziju…
- Da, s tim što je u ovom slučaju prvi put jedan ezoterijski koncept pretvoren u politički. Naravno, ezoterijski deo priče čuvan je za elitu oko društva Tule. Običnim ljudima bilo je nepoznato značenje ikonografije nacizma, pa je naizgled ostalo samo lupetanje o konceptu više rase. Suština je u tome da su ozbiljni teoretičari 20. veka pokušali da formulišu nov koncept sveta, a na nivou dnevne politike – zamišljeno je novo ropstvo. Ljudsko društvo ne razvija se ka demokratiji, već ka prosvetljenom apsolutizmu. Prosvetljeni apsolutizam je vrh onoga čemu teži globalna dominacija koja se realizuje kroz određena društva, određene političke i filozofske koncepte i na tome se radi već stotinama godina.

     Koji su načini da se čovečanstvo kontroliše?
- Posle strašnih iskustava sa gasnim komorama i masovnim streljanjima tokom Drugog svetskog rata, došlo se do toga da se to može učiniti naizgled bezbolnije – kroz medicinu i ekonomiju. Medicinski eksperimenti u nacističkoj Nemačkoj bili su monstruozni, iako se u njima u Nirnbergu malo govorilo – pomenut je Mengele i još dvoje-troje lekara, ali u široj javnosti nije se znalo da se na drugim suđenjima u u Austriji i Nemačkoj stotinama lekara sudilo za eksperimente nad ljudima. Možda je blasfemično reći tako nešto, ali današnja moderna genetika razvila se upravo u nacističkoj Nemačkoj, jer se radilo direktno na ljudima. Nacistička nauka je transcendirala moral, ne samo u medicini, zato što je u toj ideologiji – jedino cilj bio važan. A potcenjivanje nasleđa Trećeg rajha dovelo nas je u poziciju da živimo u Četvrtom rajhu. Živimo u globalnom ropstvu, misleći da smo u slobodnom svetu. To je jedna od fantastičnih zamena teza koje su napravili vladari sveta, kako ih popularno zovu. Konačno je ostvaren ideal da se svet dovede u zavisnost u odnosu na određene centre moći, a da to nije zavisnost nacističkog tipa – konclogor, okupacija – taj militarni pristup gurnut je u drugi plan. Shvatilo se da je ekonomija idealna za porobljavanje sveta, kao i medicina, koja je po svom karakteru antiljudska, da ne kažem – nacistička, i dobar je način da se populacija u svetu kontroliše. Živimo u vremenu velike obmane i fantastične manipulacije ljudskom svešću.

     Treći rajh je bio korak na putu ili neuspeli eksperiment?
- I jedno i drugo. Ideologija nacizma je pobeđena, ali samo prividno. Nemačka jeste bila porušena, jeste bila osvojena, ali odmah je dobila Maršalov plan za obnovu. A priča je mnogo perfidnija nego što se pretpostavlja. Tako smo došli do toga da nam je servirana hologramska slika nepostojećeg društvenog morala. Niti postoje dobri momci niti postoje loši momci, već su rat vodili loši momci i sa jedne i sa druge strane. Nedavno smo slavili 65 godina pobede nad nacizmom – kakva ironija, pa nacizam je pobedio kao ideologija – to je globalizam, to je “novi svetski poredak”. Ciljevi su ostvareni, samo drugim sredstvima, koja možda nisu tako drastična, ali ipak su bolna.

     Kako mi tu prolazimo?
- Mi smo žrtve u svakom globalnom sukobu, to je sudbina ovog prostora, ne samo naroda koji ovde živi. Ovo je magijski prostor, u jednom vrlo složenom značenju te reči – ovo je ključni prostor.

     Mislite li da su naši ljudi ipak posle 1999. godine naučili da bolje vide da čitaju između redova?
- Debilizacija se i dalje vrši kroz medije. Kada se pojavi nešto što se zove “Farma” ili “Veliki brat”, 60 posto populacije gleda na to kao svoj prozor u svet ili u život. Dakle, voajerizam na najnižem niovu. A možda to uopšte nije zabava, već eksperiment uživo koji se negde vrlo pažljivo obrađuje. Slične emisije idu u mnogim zemljama, pa se može paralelno analizirati ponašanje ljudi u određenim situacijama. I učesnika i gledalaca. Verovatno će se izvući dosta opasni zaključci o tome kako je moguće lako manipulisati ljudskom psihom.

     Šta mislite o Dejvidu Ajku, poznatom borcu protiv globalizma?
- Dok je Dejvid Ajk pisao o globalizmu, to su bile fantastične analize, ali onda je skrenuo u “zonu sumraka”. Ne znam šta je razlog tome, možda finansijski momenat, jer je vrlo unosno držati predavanja po svetu, biti medijska zvezda, prodavati knjige – uglavnom, poslednjih godina njegova priča o vanzemaljcima i reptilima ruši sve što je ranije pričao. A ne verujem da ga je neko izmanipulisao, nije on tako naivan lik. Doduše, postoje određena ezoterijska znanja o postanku ljudskih bića – da je život na Zemlji reptiloidnog porekla, odnosno da su bića koja su napravila ljude genetskim inženjeringom reptiloidna rasa, što ne znači da izgledaju kao gušteri, bar ne u holivudskoj varijanti. A onda nastupa Holivud i Dejvid Ajk – tobože, moguće je promeniti svoj fizički izgled i biti shapeshifter. Po njemu se sama engleska kraljica, kada uđe u kupatilo, pretvara se u guštera koji pliva u kadi. Takva nebuloza me ne čudi – ako je to deo plana da se priča protiv globalizma ismeje. Toj manipulaciji, stvaranju holograma u koji treba da verujemo, pogoduju i knjige Dena Brauna. On piše o templarima, a očigledno ne zna ništa o njima, na srednjoškolskom nivou pominje masone, a ništa ne zna o masonskom učenju. Tobože je izmislio priču, koja uopšte nije nova, da su Isus i Marija Magdalena bili muž i žena, a to su još sredinom 19. veka tvrili neki protestantski teolozi, a da ne pričam kako su templari to znali još u 11. i 12. veku, kada su došli u Svetu zemlju.

     Kako napominjete u knjigama, mnoge istorijske ličnosti povezane su sa Hristovom lozom – Tito, Habsburzi, pa i naši Nemanjići…
- Naravno, krvno srodstvo je usko povezano sa principom prenošenja vlasti. Hitler je, recimo, potomak Solomona Rotšilda. Istražujući Hitlerovo poreklo, došao sam do određene matrice kako se pojedine ličnosti stavljaju na istorijsku scenu. Predstavljaju se kao da su “nikli iz naroda” i da će, samim tim, ostvariti određene stvari za narod. Da je Hitler predstavljen kao elitista, naravno da ne bi imao takav prolaz.

     Sumnjate i da je Hitler izvršio samoubistvo?
- Naravno da nije, baš kao što Rudolf Hes nije pobegao u Englesku, već je poslat tamo, na imanje lorda Hamiltona, koji je tada bio na čelu Zlatne zore. A da je Hitler izvršio samoubistvo – to je jedna od najvećih budalaština koje su podmetnute čovečanstvu. Zašto bi se zatvorio u podrum koji nema sporedni izlaz, kada je čitava Nemačka bila u podzemnim gradovima, aerodromima i fabrikama? To je priča koja vređa ljudsku inteligenciju. I sam Staljin je govorio da Hitlera treba tražiti u Španiji ili Argentini. Znalo se da je preživeo, i šta je tu čudno? Naravno da se jedan viševekovni projekat ne može slomiti na etapi zvanoj Drugi svetski rat. Da, to je bio eksperiment uživo, koštao je 50 miliona života i videlo se da ne treba ići tim putem. Već 1945. godine održan je sastanak svetskih Iluminata, gde je doneta strateška odluka da se globalno porobljavanje izvrši isključivo ekonomskim sredstvima, a lokalni ratovi koriste za disciplinovanje neposlušnih – mi smo tipičan primer.

     Koje je pravo ime tzv. Josipa Broza?
- Josip Broz je, u stvari, Franc Jozef fon Habsburg und Loren, i ima potpuno lažnu, izmišljenu biografiju, preuzetu od čoveka koji je umro u vreme Prvog svetskog rata. Habzburzi su preko porodice Loren, bračnim vezama, ušli u Hristovu krvnu lozu, baš kao što je porodica Loren bračnim vezama ušla u anžujske i aragonske porodice koje su to poreklo vukle po muškoj liniji. Srpska loza je ženska linija, preko “Marija”, što nisu imena nego titule – to su sveštenice Grala, svojevrsne vestalke. Marija, majka Isusova, i kasnije Magdalena, žena Isusova, pripadale su ženskom svešteničkom redu koji čuva svoju vestalsku čistotu udajom za kraljeve iz plemena Juda, odnosno – Davidovog. Zanimljivo je da se u Starom zavetu, od trenutka kada je kralj Saul dao svoju kćer Davidu, pa 50 kolena do Isusa, uvek devojka iz plemena Venijamin udaje za kralja iz plemena Davidova, odnosno – plemena Juda. Inače, postoje indicije da su Srbi i Jevreji – istog porekla. Uostalom, na prostoru Južne Evrope živela su dva jevrejska plemena, pleme Venijamin i pleme Dan.

      Da se vratimo na Tita…
- On je, očigledno, bio kompleksna ličnost. Naravno, znao je svoje poreklo i svoje zadatke. Stvaranje pokreta Nesvrstanih uopšte nije značilo oslobađanje potlačenih zemlja, naprotiv – to je upravo globalistički koncept kako nekome dati političku “slobodu”; a onda ga ekonomski vratiti u podređeni, da ne kažem – ropski položaj. Dakle, stvaranje Trećeg sveta, kao tobožnje ravnoteže između polova Hladnog rata, takođe je jedna fantastična izmišljotina geopolitičara, još jedna lažna teorema. Nikada nije postojao Hladni rat i niikada nije postojao sukob između Zapada i Istoka, već su to samo “porodična trvenja” u okviru istog sistema. Staljinova ideologija potpuno je ista kao Čerčilova ili Hitlerova, samo se ostvarivala u drugim istorijskim uslovima, pa je tobože bila drugačija. Današnji protagonisti globalizma uopšte ne vide protivnike na nekoj drugoj strani, već samo saveznike koje treba sada uklopiti u ovu priču koja se zove osvajanje globalne vlasti. Komunizam i nacizam su samo nazivi političkih projekata koji su određenom preiodu završavali određene zadatke.

     Postoji li, ipak, šansa da ne ide sve po planu?
- Naravno, kada bismo zaista postali svesni da živimo u hologramu koji nas jede i da postoji stvarna opasnost da naši potomci dožive klasične oblike ropstva i totalnih ograničenja svih prava.

Autor Uredništvo 18. maj 2010.

Milan Vidojević: DECA NOVOG DOBA - MENGELE NIJE MRTAV

     Ovih dana svedoci smo senzacionalističkih tekstova u svim dnevnim novinama o tome kako je Služba državne bezbednosti manipulisala javnom scenom  „u višem interesu“. Iako penzionisani udbaš, koji tvrdi da se bavio manipulacijom poznatih muzičara i pop i rok grupa, kasni dvadeset godina s otkrićem ovih „istina“, kao i da ne uliva poverenje svojim opštim intelektualnim kapacitetom i načinom prezentacije ove priče, ostaje neprijatan utisak „već viđenog“.

     Naime iz brojnih objavljenih dokumenata po osnovu Zakona o slobodi informisanja u SAD, poznato je da je MKULTRA program kontrole uma stvarnost i da su psihijatri koji su radili za CIA i mornaričku obaveštajnu službu, koristeći morbidne tehnike, čiji je tvorac bio zloglasni Jozef Mengele u nacističkoj Nemačkoj, protiv volje uključenih u ove eksperimente, stvorili  ljudske robote čije su ponašanje kontrolisali i usmeravali u razne svrhe. Iako su ovi programi, započeti u vreme hladnog rata, tobože okončani sedamdesetih godina prošlog veka, ovaj mračni deo američke istorije nije završen. On traje danas, pod drugim kodiranim imenima i na moderniji način. Matrica je ostala ista pa je zato moguće prepoznati aktere ovih modela ponašanja.

Koincidencija ili nešto jače?

     Činjenica je da je omiljeno polje delovanja muzička i filmska industrija, a vrhunski umetnici, njihovi menadžeri i producenti, često su umešani u organizovani kriminal, trgovinu drogom, ubistva, prostituciju, dečiju pornografiju, crnu magiju... Interesantno je da su mnogi poticali iz vojnih porodica i imali veze sa vojnom obaveštajnom službom. Upravo od sedamdesetih godina dvadesetog veka ovih primera je bilo više nego što bi se smatralo koincidencijom.

     Džim Morison, kultni pevač grupe „Doors“, bio je sin admirala američke mornarice Džordža Stivena Morisona. Džim je uglavnom odrastao po američkim bazama i u detinjstvu ga je otac konstantno maltretirao.

     Frenk Zapa, sin Frensisa Zape, matematičara i hemičara koji je radio u vojnim fabrikama, iako je bio slavan muzičar, ikona hipi pokreta, zapravo je bio konzervativan čovek, simpatizer američke politike u Vijetnamskom ratu. Frenk se oženio Adelejdom Gejl Slotman, iz familije u kojoj je tradicionalno bilo dosta pomorskih oficira, uključujući njenog oca koji je čitav radni vek proveo na tajnim istraživačkim projektima nuklearnog oružja.
Džon Filips, osnivač grupe „Mamas and Papas“ bio je sin pezionisanog oficira marinaca, kapetana Klofa Endrju Filipsa. Kao dete bio je učenik elitnih vojnih škola u Vašingtonu, a kasnije se upisao u prestižnu Pomorsku akademiju u Anapolisu. Interesantno je da je u srednjoj školi za decu vojnih lica u gradu Aleksandriji, Virdžiniji, upoznao buduću članicu svoje grupe, Kes Eliot, „Mamu Kes“. U tu istu školu samo kasnije, išao je i Džim Morison, što je samo koincidencija. Ako mislite da se ovde koincidencije iscrpljuju, čitajte dalje...

Robovi programa Monarh

     Jedna od najvećih tajni Iluminata jeste način i moć da istraže i iskoriste genealošle linije robova na programima kontrole uma. Obimna dokumentacija o svakoj osobi u programu brižljivo se čuva i pristup ovim dosijeima je privilegija samo malog broja vrhunskih „upravljača“. Razlozi su višestruki. Prvi i najočigledniji jeste da se traumom i programiranjem robovi kontrole uma odvajaju od svog pravog porekla, stvarnog života, pravih sadržaja, i programiraju za zadatke i poslove koje su im namenili njihovi programeri. Svaki rob iz programa Monarh postoji u novostvorenoj realnosti, a kako se kroz nju kreće zavisi od programera. Ono čemu svaki  (normalan) čovek teži, robu iz programa je uskraćeno. Ako je programirana osoba ocenjena kao neko ko želi moć, ona joj je prvo oduzeta do tačke raspada, a onda joj je data nad drugim osobama, robovima kojima će upravljati. Rob se izmešta iz svoje prave porodice još kao beba ili malo dete, i daju mu se lažni roditelji, obično višegeneracijske okultne loze i porodice koje će ih formirati u ono što im je namenjeno. Da bi rob ispunjavao zadatke za koje je programiran, potpuno mu se ograničava sloboda kretanja ( otuda su deca vojnih lica koja žive u bazama idealna za programiranje), uskraćuje im se obavljanje najprostijih aktivnosti kako bi u potpunosti bili zavisni od svojih kontrolora.

     Poznati su slučajevi da mnogi robovi iz programa nikada nisu napisali nijedan ček, što je u Americi skoro nezamislivo. Mnogi nisu vozili kola, nisu gledali televiziju, ukoliko nije na programu neki film Volta Diznija koji je inače korišćen za programiranje. Nekim robovima je dozvoljeno da voze kola, ali samo u ograničenim uslovima jer im je osećanje za pravac i prostor skinuto iz uma tokom programiranja. Robovi programa Monarh, kao što su bile Merilin Monro i Loreta Lin, vodile su strogo kontrolisan život i nije im bilo dozvoljeno da voze automobile. Loreti je to bilo dozvoljeno samo ponekad, i to na ranču na kome je živela.
U senci glamura

     Lena Pepitone objavila je 1979. svoja sećanja na rad u kući Merilin Monro, gde je angažovana oktobra meseca 1957. i upravo zato što nije bila jedan od kontrolora robova, njen iskaz je koliko potresan, toliko i verodostojan. Iz ove knjige donosimo nekoliko odlomaka kako biste shvatili kakav je život programiranog roba iz programa Monarh.
Merilin Monro bila je siroče i tokom detinjstva postala je žrtva programa koji su sprovodili Iluminati/CIA i njihovi partneri iz vrhova vlasti, koji su isto vreme bili i korisnici robova. Pre nego što je postala glumica, Merilin je bila striptizeta, a jedan od njenih poznatih programera – kontrolora bio je Anton Lavej, osnivač crkve Satane u Americi. Kada su programeri i sistem stvoren u Holivudu od nje napravili zvezdu, pomislili biste da je Merilin Monro živela glamurozno, kako se pretpostavlja da zvezde žive. To nije tačno. Živela je u Njujorku, na 13. spratu u zgradi 13E Saton Plejs. To jeste bogataški kraj, ali rob živi drugačije. Evo nekoliko odlomaka iz knjige Lene Pepitone koji će vam sve pojasniti: „Ogledala od poda do plafona bila su posvuda. Čak i sto za ručavanje u trpezariji, u produžetku dnevne sobe, imao je ploču koja je bila ogledalo“.

     U programiranju robova programa Monarh, ogledala se veoma mnogo koriste. U mozgu programirane osobe stvorene su nebrojene slike i rob ih u svom umu vidi kao hiljade ogledala. Pošto Merilin kao rob nije imala lični identitet, dekorisala je stan onako kako je njen um izgledao iznutra – kao hiljade ogledala.
„Merlinkina spavaća soba definitivno nije bila kraljičina odaja... Bila je to mala, kvadratna soba, prepuna nameštaja. Na zidovima nije bilo slika, samo ogledala. Njeni kontrolori bili su nemilosrdni. Iako je bila slavna, živela je kao rob. Nije joj bio dozvoljen ni minimum samopouzdanja van onoga za šta je bila programirana.“ „ Mej je konačno uspela da pozove vozača kako bi odvezao Merilin... Bila je zatočenik, nije nigde išla po svojoj volji, uvek je neko morao da je odveze.“ „Pre svega, njen život bio je neverovatno monoton. Sastanci sa doktorom ( kasnije sam saznala da su to bili psihijatri) i lekcije glume bile su sve aktivnosti o kojima je trebalo da vodi računa. Većinu vremena provodila je u svojoj maloj spavaćoj sobi... Merilin je izlazila iz kuće samo da bi se program obnavljao. Za ostale stvari, bila je zakopana u stanu kao stvar.“ „Nije imala čak ni televizor, nikada nije slušala radio. Bilo joj je uskraćeno sve što bi predstavljalo kontakt sa spoljnim svetom kako program kontrole ne bi bio narušen. Bila je prvi „predsednički model“ kome je stvoren javni život i nije smelo biti propusta.“ „Pošto Merilin nije imala prave prijatelje, skoncentrisala se na sebe. Nije imala prave prijatelje, oko nje su uglavnom bili programeri i oni koji su je koristili kroz program. Iz toga nije mogla sama da se otrgne.“

     „Smeju mi se. Šta sam ja?...Ništa...prostitutka. Negde u trenucima lucidnosti shvatala je da nikome nije stalo do nje, da je njen život nevažan, da je samo stvar koju koriste.“ “Ne uzimajte mi bebu! Tako su mi oduzeli bebu...nikada je više nisam videla.“ Pošto je rodila zdravu bebu, ona joj je oduzeta i nikada je više nije videla. Moguće je da je žrtvovana u nekom ritualu, koji su se dešavali po Merilininom saznanju ali je bila previše uplašena da pita. Merilin je ostala bez bebe upravo u bolnici gde je deo njenog programiranja obavljen. Vidi se iz pitanja da je njen bol bio upravo samo gubitak deteta a ne neki drugi. Žrtve programiranja proživljavaju strašne fizičke torture kako bi se kroz programiranje izazvao sindrom višestruke ličnosti i svaka će biti programirana za drugačiju aktivnost.  Otpornost i neosetljivost na fizički bol je takođe deo programiranja. „ Našla sam Merilin u maloj sobi bez lepog pogleda na okolinu. Delovalo je vrlo depresivno, posebno što nije bilo nijednog cveta ili nekog znaka u sobi da su je posetili prijatelji koji su mislili na nju.“ 

     Komentar nije potreban, rob nema pravo na radost ili bilo koji znak topline. „Merilin skoro svakodnevno posećuje psihijatre...Bila je pod strogom kontrolom iz nekog razloga.“ „Frenk... je stavio dve predivne smaragdne minđuše na njene uši“. Frenk Sinatra je bio jedan od mnogih kontrolora korisnih robova iz programa Monarh. Smaragdno zelena boja, i svi predmeti te boje, često se koriste u programiranju preko „Čarobnjaka iz Oza“, koja je jedna od osnovnih knjiga za programiranje dece.

     Iz ovog ugla, sudbina Merilin Monro zaista je bila tragična. Da li je pripadala krugu Crnih udovica, smrtonosnih, neodoljivih zavodnica na programu Monarh? Verovatno. Njena volja nije postojala, nije mogla da se odupre onima koji su je programirali, ni onima koji su je koristili. A o metodama ucena, ugrožavanja života kako bi se prihvatilo sve što se od roba traži... saznaćete više u sledećem nastavku.

Milan Vidojević: DECA NOVOG DOBA - MENGELE NIJE MRTAV (deo drugi)

     Seksualne usluge, šverc droge, ubistva i vrbovanje – samo su mali deo razrađenih „tehnika“ koje, u pokušaju da dođu do prevlasti na globalnom nivou, koriste najmoćnije špijunske organizacije.

     Pedesetih godina prošlog veka, CIA je kroz program „MKUltra Mind Control“ izazvala veliko interesovanje za prostitutke, ne samo kroz obuku i pripreme za seksualne robove, već i za špijunske aktivnosti, prenos droge i raznih informacije koje se nisu smele slati već preneti isključivo usmeno, kompromitovanje uglednih osoba radi daljeg ucenjivanja, zaključno sa obukom za atentate. Oformljeni su stručni timovi koji su na naučnoj osnovi morali da odgovore šta ih „stavlja u funkciju“, kako ih obučiti u zavođenju i špijunaži, na koji način ih kontrolisati, kako se zaštititi da informacije „kasnije“ ne procure na pogrešnom mestu i, na kraju, kako „penzionisati“ osobe kojima je „rok upotrebe“ istekao.

     Najsurovije ucene Iako zvuči surovo, CIA je bez dileme, kao i FBI i Edgar Huver, ušla u ovu „naučnu delatnost“ i vodila detaljna dosijea o seksualnim sklonostima poželjnih ciljeva, ljudi koje je trebalo uplesti u mrežu „crnih udovica“, kako su kodirano nazivali obučene „seksualne operativke“. Ova prljava veština dovedena je do nivoa rafinirane veštine, skoro umetnosti, kako se vidi u brojnim filmovima od kojih su najtipičniji oni o Džejms Bondu, agentu 007. U njima se britanski agent bavi zavođenjem kako bi došao do onoga što mu treba i to je postao deo njegovog „šarma“. A da ne govorimo kako protivnička stana pokušava isto, međutim, Bondov seksualni šarm je jači, pa on po pravilu „pobeđuje“. 

     Naravno da je na prvom mestu ucenjena buduća operativka. Robinji iz programa Monarh se dozvoljava da ima decu kako bi kasnije bila efikasno ucenjena pa joj se preti da će njena deca postati deo programa, ili biti prodata satanističkim sektama i psihopatama za njihove rituale. Ovo je ucena koja uvek daje željeni rezultat jer se robinjama vrlo plastično prikaže šta se dešava sa onima koji ne sarađuju i kako prolaze njihova deca. Većinu sekti za kontrolu uma vode opasni programeri „gurui“ i u takvim uslovima programiranje dece počinje u trećoj godini njihovog života u vreme kad je moguća verbalna komunikacija. Njima se kaže da im je u telo usađena bomba i da će je, ukoliko ne budu slušali naređenja, programer aktivirati.

Alter umesto pokojnika

     Takozvani Monarh Beta, model seksualne robinje, vrhunski je obučena zavodnica ali postoji i „dodatak“: njen kontrolor može da aktivira i jednu od „alternativnih“ osoba iz njenog programiranog uma i taj „alter“ kako ih nazivaju, savršeno imitiraju mrtvu osobu, ali su joj vitalne funkcije svedene na minimum.  Uspaničenoj „žrtvi“ se pomogne da se „leša“ oslobodi, ali je krug ucene otvoren. Opasnija faza je da se žrtva uvuče u seksualne aktivnosti koje se snimaju, što je naročito efikasno, ako je reč o uglednoj, javnoj ličnosti na javnoj funkciji u politici, biznisu, sportu.

     Porno filmska industrija se skoro isključivo bazira na „glumcima i glumicama“ koje su na programu Monarh. S jedne strane, njihov rad je besplatan, deluju „stručno“ i uverljivo, postaju poznati u kontekstu onih koji su zainteresovani za ove teme i filmove, ubacuju ih u svet poznatih ličnosti iz muzike, filma i sporta što otvara mogućnosti za ucenjivanje umešanih ličnosti. Tipičan primer je poznati glumac romantičnih komedija Hju Grant kome se „slučajno“ desila prostitutka u kolima, a pošto je odbio da plati „njenu“ ucenu, slučaj je dospeo u medije kao svojevrsna kazna i opomena drugima koji se budu našli u sličnoj situaciji.

Medicinski logori smrti

     Jedna od najefikasnijih pretnji seksualnim robovima jeste da će ih poslati u psihijatrijske klinike ukoliko budu pravili probleme svojim kontrolorima ili pokušaju da se otrgnu iz programa. Poznati su mnogi slučajevi „pacijenata“ sa klinika koje vode obaveštajne službe; oni su ostavljeni na milost i nemilost medicinskom osoblju. Tu nema spoljne kontrole, ni zakonske ni medicinske; „pacijenti“ su u „medicinskom logoru“ najstrašnijeg tipa, a disciplinovanje bolesnika, reprogramiranje, tortura i smrt se primenjuju na njima a da se za to nikome ne odgovara. Davanje opasnih medikamenata melarila, torazina ili stelazina uobičajena je stvar. Medicinska sestra Nadin Skola, koja je radila u jednoj ovakvoj bolnici, u svojoj knjizi „Čuvar ključeva“ ( „Keeper of the Keys“, F&J Publishing Corp, 1976) opisuje strahote kojima je bila svedok. Robovi na dopunskoj obuci se traumatizuju do krajnjih granica kako bi im se um otvorio i „produbljeni“ program se spustio u netaknute delove mozga gde se stvaraju novi „alteri“ za nove funkcije. Robovi se ili potapaju u kade pune leda i tu drže do granice smrti, ili im se na „stari“ način daju elektrošokovi dok se mentalno potpuno ne rastroje. Oni koji ne izdrže i umru, sahranjuju se na tajnim bolničkim grobljima bez ikakvih oznaka u dosijeima iz kojih bi se pronašlo ko su bili. Po rečima medicinske sestre Nadin, polovina pacijenata u mentalnim institucijama su šizofrenici. Veliki procenat ovih „šizofreničara“ su u stvari bili robovi čiji je program završio, „pukao“ i koji su eliminisani i ostavljeni da traju do svog fizičkog kraja. Koliko je ljudi – ne zna se, ali se zna da ih je mnogo; neki eksperti tvrde da je reč o hiljadama njih. Ovo je čak prihvatljivija varijanta od fizičke likvidacije koja je namenjena većini robova. 

     To je bio slučaj sa Keti O’Brajen, seksualnom robinjom najviše klase, „predsedničkim modelom“, koja je svoje usluge pružala u Beloj kući i ostalim državnim institucijama. U poslednjoj fazi rada, kada je došla u tridesete godine života – a tada se „radni vek“ robova bliži kraju – prebacili su je na poslove prenose droge za CIA. U jednoj takvoj isporuci, kada je ranac sa drogom donela na određeno mesto, u napušteni luna-park vođena intuicijom koja joj je spasla život, ostavila je ranac i sakrila se u lavirintu parka. U zakazano vreme, pojavio se helikopter iz kog je izašla „veza“, agent CIA koji je trebalo da preuzme drogu. Iz helikoptera je izašao naoružan puškom, uzeo ranac, dozivao Keti da se sa njom „vidi“, ali pošto ona nije izlazila iz svog skrovišta, helikopter je uskoro odleteo. Ovo je bio jasan signal Keti O’Brajen da mora da se spasi i ona je jedan od retkih begunaca iz programa Monarh koja je posle deprogramiranja i povratka sećanja opisala svoj strašni život robinje. O svemu tome, u sledećem nastavku.

SVETSKA EKONOMSKA KRIZA KAO IZGOVOR ZA USPOSTAVLJANJE GLOBALNE KONTROLE

     Pokušaj mimikrije i licemernog izmišljanja „svetske ekonomske krize“ je pokušaj da se krivci, kreatori "teorija" neoliberalnog kapitalizma, sačuvaju i sklone sa javne scene. Cilj nije u konačnosti, već u procesu konstantnog pljačkanja. Treba opravdati postojanje hiljada milijardi dolara bez pokrića, i „kriza“ je samo poklopac na ekspres loncu. „Treba malo opustiti ventil da lonac ne eksplodira“, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Srpsku Analitiku  Milan Vidojević, novinar i publicista i vodeći srpski ekspert za tajna društva i ezoteriju.  

Intervju pripremilo uredništvo SRPSKE ANALITIKE

     Gospodine Vidojeviću, kako komentarišete „novu geopolitičku orijentaciju“ Srbije posmatranu u svetlu gasnog sporazuma sa Ruskom federacijom. Da li je u tom pogledu moguće, kako nam toplo preporučuju pojedinci iz vlasti - sedenje na dve stolice - od kojih je jedna EU i SAD a druga Rusija, i da ili smo pak svedoci očigledne „geopolitičke šizofrenije“ aktuelne srpske vlasti?

     Naravno da „sedenje na dve stolice“ nije moguće, pogotovo kad su velike sile u pitanju. Ispalo bi da smo mi pametni a oni glupi jer, zaboga, kako se oni nisu setili da bi smo mi mogli sedeti tamo gde nam odgovara, kad nam odgovara. Mislim da naša vlada nema nikakvu koncepciju a pogotovo ne „novu geopolitičku orijentaciju.“ Reč je jednostavno o političkoj neminovnosti. Nekoliko godina unazad, setite se, bezrezervno smo se okrenuli „zapadu“, a otkazali sve prijateljske veze sa „istokom“ i arapskim zemljama i drugim zemljama Azije i Afrike s kojima smo imali dobre ekonomske odnose. Tvorac tog ideološkog čistunštva bio je Zoran Đinđić. Politički i ekonomski prostor koji smo napustili zauzele su one zemlje koje nisu bile toliko politički rigidne, gle čuda, uglavnom otcepljene bivše republike SFRJ – Hrvatska i Slovenija. Tu su ih ubacili njihovi zapadni mentori, Nemačka i SAD, isti oni koji su nama savetovali „totalno okretanje zapadu“, što naravno ima svoju cenu. Taj lilihip nam se toliko učinio privlačnim da nismo bili u stanju da vidimo ono što je bilo jasno skoro svima u svetu. Neoliberalni kapitalizam, čedo Zapada, bio je na staklenim nogama a težište ekonomskog uticaja polako je prelazilo na zemlje koje poseduju prirodne resurse, u prvom redu zemni gas i sirovu naftu. Naši geostratezi su zaboravili kako se kreće klatno. Sad je opet ovde, zaljuljano od strane Rusije, koja, hteli mi to ili ne, gradi svoj strateški položaj prema Evropi i svetu. Mi ćemo ponovo pretrpeti kolateralnu štetu, ovaj put korisnu.

    Koliko je izvesno ostvarenje nedavno obelodanjenog viđenja CIA-e za 2020. godinu, prema kome Srbija nikada neće ući u EU, već je za nas rezervisana tzv. Pravoslavna unija (kao unija drugog ili trećeg reda) koju bi predvodila Rusija a u koju bi pored Srbije ušle i Ukrajina, Belorusija, Gruzija, Moldavija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Makedonija, Crna Gora, Albanija i BiH?

     Navodno viđenje CIA za 2020. godinu je najobičnija budalaština. To je proizvod obaveštajnih službi nižeg ranga čiji je zadatak upravo specijalni rat namenjen medijima zemalja kao što je naša, da nas teši, da budemo strpljivi, da nije sve izgubljeno, po pretpostavci da je nama mila neka „ravoslavnpa unija.“ Ta „utopija“ je takva bljuvotina da mi je od nje muka.

     S obzirom da naše političko rukovodstvo sve karte za budućnost stavlja na ulazak u EU, da li postoji, i ako postoji koji bi bio plan B za Srbiju u slučaju da se EU raspadne ili nas uopšte ne prime? Da li smatrate da srpski vlastodršci poseduju taj plan B?

     Mi nikada nismo imali nikakav dugoročni plan koji bi bio baziran na nacionalnom interesu. Još je manje verovatno da imamo „plan B“. Ova politička opcija već deceniju obećava ostvarenje svog političkog sna – ulazak u Evropsku uniju. Pitanje opstanka Evropske unije sa sadašnjim konceptom u narednih desetak godina vrlo je upitno. Verovatno će morati da pretrpi ozbiljnu koncepcijsku revitalizaciju. Pitanje je da li će biti prostora i vremena za „prijem novih članova.“ 

     Da li će povećano rusko ekonomsko  i političko prisustvo u Vojvodini sačuvati pokrajinu u sastavu Srbije. Da li su gasnim aranžmanom bar privremeno osujećeni neki „pakleni planovi“ i separatistički procesi vezani za status severne srpske pokrajine.  Koji su centri moći, tajne ili polutajne organizacije prema vašim saznanjima, najzainteresovanije i najaktivnije u eksperimentu stvaranja  tzv. novog vojvođanskog identiteta a koji otvoreno propagira Januš Bugajski iz američkog Centra za strateške i međunarodne studije? 

     Da sam marksistički edukovan analitičar, koji svoje procene bazira na „uzrocima i posledicama“, složio bih se s vama. Pošto nisam iz tog prizemnog kalupa mišljenja, mogu da kažem da samostalnost Vojvodine zagovara, kod nas i u Evropi, grupica političkih diletanata i luzera. Naravno, da ruski gasovod, bilo gde da prolazi, je zaštićen međudržavnim ugovorom, koji podrazumeva i određenu političku stabilnost i državne garancije. Na stranu to što se ovakvi strateški objekti štite od terorista i sličnih opasnosti na poseban način i pod posebnim, dogovorenim, političkim uslovima. Što se tiče Janoša Bugajskog, pratim njegovo nesuvislo pisanje još od vremena dok je bio na platnom spisku službe u čije ime je sejao mržnju i svojim netalentovanim pisanjem i beskrupuloznim političkim stavovima preporučio sebe za posao kojim se sada bavi. Molim vas, nemojte spominjati ovakve marginalce ako želite ozbiljan razgovor.

     Kako ocenjujete dešavanja u SAD i kako gledate na svetsku ekonomsku krizu. Postoje mišljenja da je kriza namerno izazvana upravo od strane najuticajnijih „zakulisnih organizacija“, tj. grupa koje kroje ekonomsku i političku sliku sveta kako bi se stvorio još veći jaz između bogatih i siromašnih, kako bi bogati postali još bogatiji a siromašniji još siromašniji. Ili pak smatrate da je kriza neoliberalnog ekonomskog koncepta samo logična posledica svih negativnih tendencija unutar savremenog neobuzdanog kapitalizma. Vidite li uopšte izlaz iz globalne krize?

     SAD nisu globalna vojna i ekonomska sila, oni su postali globalni pljačkaš. Već 200 godina ostvaruju ono što je potajna želja američke oligarhije, da nekažnjeno i neograničeno pljačkaju druge narode, zemlje i kontinente. Taj koncept je sada u krizi osnovne ideje. Zato je sada počela faza koja ih vodi u propast – počeli su da pljačkaju sopstveni narod. „Teorija“ neoliberalnog kapitalizma tanka je i providna. Pokušaj mimikrije i licemernog izmišljanja „svetske ekonomske krize“ je pokušaj da se krivci, kreatori ovih teorija, sačuvaju i sklone sa javne scene. Kriza je planirana, ona je neminovni deo koncepcije piramidalnog svetskog bankarstva baziranog na štampanju novca, „svetske valute“ dolara, koji nema pokriće. Nije suština u tome da „bogati budu još bogatiji a siromašni još siromašniji“, jer bi to značilo da će jednog dana siromašni biti totalno opljačkani, i da više neće imati šta da im se uzme. Cilj nije u konačnosti, već u procesu konstantnog pljačkanja, što samo pokazuje da su neokon teoretičari pažljivo čitali Marksov „Kapital“. Znaju za konstantni pad profitne stope, ali pitanje je kako te postulate primenjuju na konkretan slučaj. Treba opravdati postojanje hiljada milijardi dolara bez pokrića, i „kriza“ je poklopac na ekspres loncu. Treba malo opustiti ventil da lonac ne eksplodira.

     U pojedinim  američkim glasilima sve više na težini dobijaju priče o različitim mogućim scenarijima kao što su uvođenje vanrednog stanja u SAD i o logorima FEMA, o izbijanju građanskog rata u SAD, o svetskoj nestašici hrane, o simulaciji napada vanzemaljaca, o veštački izazvanim  kataklizmama (cunami, zemljotresi, udar asteroida...). Kome i čemu služe takvi i slični scenariji? 

     Treš civilizacija ima svoje teme sa apokaliptičnim sadržajem. Ove teme su preplavile Internet, glavno sredstvo za širenje ovog duhovnog „garbidža.“ Scenarija pišu odelenja za specijalni rat, razni instituti i nevladine organizacije, sekte i fanatični pojedinci, naizgled sve haotično ali zapravo koordinirano. Treba plašiti građane, pretiti propašću koja samo što nije došla. Pred opštom propašću, pred krahom civilizacije, čovek, navodno, ima samo jedan izlaz. Da poveruje da će „svetska vlada“, neoliberalno jednoumlje, biti spas za čovečanstvo. Kako jadno i providno.

     Smatrate li da je predsednik SAD Barak Obama novi „američki mesija“ koji će doneti istinske promene američkom društvu, ili je on samo još jedan od „lutaka“ tajnih uticajnih centara moći. Mnogi i u Americi govore o Obami kao o marketinškom triku za koji važi ona poznata – „sve se promenilo da se ništa ne bi menjalo“.  O kakvim se promenama tu uopšte može govoriti ako je poznato da je ideološki otac Baraka Obame „najmračniji geopolitički mag“ Zbignjev Bžežinski?

     Nijedan američki predsednik ne može da bude „mesija“ niti da donese „istinske promene američkom društvu“, ma šta to značilo. Ko kaže da američkom društvu trebaju promene? Zvuči cinično, ali američki predsednici su samo službenici koji održavaju status kvo. Šta su sve interesi američkog društva, kako se oni prepliću, deluju, ispoljavaju u zemlji i inostranstvu, isuviše je komplikovano pitanje da bi jedan čovek imao snage da na procese utiče, a taman da ih „menja“. Niti ta pozicija nosi tu snagu, niti je to ideja sistema, bez obzira šta ko mislio. Što se tiče kvaziteoretičara Zbignjeva Bžežinskog, njegovo vreme je prošlo. Njegov koncept završio se u eri Ronalda Regana i pape Vojtile. To što njegovi protežei i danas dolaze na vrh samo pokazuje da je sistem istrošen. Stare ideje se samo šminkaju, bez sagledavanja realnosti vremena koje dolazi. Sa belom, fundamentalističkom, protestantskom (i ekstremnom katoličkom) dominacijom, oslonjenom na cionističku političku i ekonomsku doktrinu, američki iluminati idu opasnom linijom, koja sve više udaljava njihov politički fanatizam od stvarnih želja i potreba ne samo njihove zemlje nego i sveta. U najvećoj zabludi su upravo „geopolitički magovi“, samo im to treba reći.

     Gostujući nedavno na novosadskoj televiziji Most u emisiji „O svemu pomalo sa...“, izneli ste stav da je svinjski grip bio u stvari samo probni balon za potencijalni planirani globalni holokaust u budućnosti a koji se uklapa u „teoriju o zlatnoj milijardi“.  

     Naravno da su svi kombinovani virusi nastali u laboratorijama, jer nema prirodne mogućnosti da se spoje životinjski i ljudski genetski materijal. Utoliko je jasnije da „đavolovi šegrti“ po nalogu globalističkih fanatika spremaju sve strašnija biološka oružja koja će biti primenjivana u budućnosti, kako bi se smanjio broj „nepoželjnih“ naroda ili rasa. Jedan od ciljeva je naveden i u šizoidnoj „teoriji“ o zlatnoj milijardi. Nadam se da će ludi rasisti i „arijevci“ iz raznih „Vril“ društava završiti tamo gde im je i mesto, u ludari.

     Ne želeći da osporavam činjenicu da svetskom politikom upravlja „nevidljiva ruka“, oličena u brojnim tajnim ili polutajnim grupama, ipak se stiče utisak da su sve prisutnije i proizvoljnije priče o tajnim društvima i njihovim planovima (posebno na Zapadu) u stvari dobro osmišljen PR nastup istih kojima se narod zabavlja i drži na „bezbednoj udaljenosti“ od bitnih tema kojima se takve organizacije zapravo bave. Ne gubi li se tim pričama u stvari dragoceno vreme u našim životima koje bi moglo bolje da se iskoristi sticanjem novih znanja i veština koje bi nam unapredile kvalitet života i produžile isti?

     U prvom delu pitanja ste sami dali odgovor. Drugi deo pitanja je metafizička zapitanost, na koju je teško dati odgovor. Šta je „dragoceno vreme u našim životima“? Koja nam to „znanja i veštine“ trebaju da unapredimo „kvalitet (?) života? Zašto mislite da je važno „produžiti“ isti? Da bi smo uživali u „kvalitetu“? Vaše pitanje je ideologizovano do te mere da ga svrstava u način razmišljanja onih koji bi želeli da se nađu u zlatnoj milijardi. Odnos prema važnim pitanjima života i postojanja ne sme biti pristrasan, elitistički, jer na taj način pokazuje određenu dozu samodopadnosti i licemerja. Tu se gubi iskrenost koja je neophodna ako želimo da se bavimo pitanjima „kvaliteta življenja“ ali za sve, a ne samo za one koji misle da znaju šta je „kvalitet.“

     Da li je običan narod pomalo sklon senzacionalizmu kada su tajna društva i konspirativne teme u pitanju, a tajna društva opet sve to prepoznaju i uspešno manipulišu senzacionalizmom dodatno hraneći radoznalost običnog sveta?

     Ne samo običan narod, radoznalost je svojstvena ljudskom umu generalno, pa to prepoznaju ne samo tajna društva nego svi oni koji se bave prodajom nečega. Kompletan konzumerski aspekt civilizacije baziran je na buđenju interesa konzumenata, a senzacionalizam je ekstremni deo tog probuđenog interesovanja. Oni koji znaju da upotrebe tehnike manipulacije su uspešniji u svom poslu od onih koji to ne znaju da upotrebe na pravi način. Tu, bez razlike, spadaju i javna i tajna udruženja.

     Postoji li način da se “obični ljudi“ odupru nametanju negativnih trendova od strane tajnih društava i elita. Da li ste za aktivni otpor ili tihi bojkot takvih trendova?

     Ne znam šta to tajna društva nameću običnim ljudima, pošto ne znam šta mislite kad kažete „obični ljudi.“ Snaga tajnih društava je upravo u tome što se bave sobom, što svoju energiju usmeravaju na ostvarivanje svojih ciljeva. Naravno da su „obični ljudi“, ako pod tim mislite na one koji nisu dovoljno obavešteni, žrtve određenih projekata koji podrazumevaju nametanje rešenja koja odgovaraju onima koji ih nameću. Tihi bojkot bilo čega je pristajanje na poraz. Naravno da je aktivni otpor svemu što ugrožava interese ljudi, na materijalnom i duhovnom planu, potreban, kako se ne bismo pretvorili u poslušnu ropsku masu.

     U vašoj knjizi „Četvrti rajh“ , koja je ovih dana doživela novo dopunjeno izdanje, zastupate tezu da nacistička ideologija zapravo nije poražena u Drugom svetskom ratu, da je nastavila da živi, te da je u procesu globalizacije dobila samo novo ruho i nove obrise. S druge strane, šta čitaocima nudite u dopunjenom izdanju ove izuzetno čitane knjige?

     Da, kad je knjiga „Četvrti Rajh“ izašla 2006. godine činilo se da je teza izneta u njoj, koju vi navodite, svima jasna – ideologija nacizma je preživela krah države Nemačke, Trećeg Rajha. Ona je preživela zato što je reč o ideološkom konceptu iluminata koji traje dva veka, a Treći Rajh je bio ekstremni pokušaj nametanja koncepta korporativne države, svemoćnog i totalitarnog kontrolora ljudi, tako dragog iluminatima, Evropi i svetu. Prema tome, današnji „globalizam“ je na istoj ideološkoj matrici, samo „mekoj“, ne koristi ratnu opciju već pokušava da ekonomskim sredstvima dovede neku zemlju u podređeni položaj, kako bi usledile i određene političke ucene. Rat ograničenog obima upotrebljava se samo za disciplinovanje neposlušnih zemalja, kao što je bio slučaj sa Srbijom. Naravno, nije lako današnjim globalistima, koji misle da su demokrate, da prihvate kad im neko kaže da su zapravo neonacisti. Ali ne smemo zatvarati oči pred opasnom suštinom koja je danas „promenila dres“, i novom taktikom želi da ostvari stari cilj – globalnu dominaciju koja nosi sve karakteristike modernog ropstva. U dopunjenom izdanju pokušavam da budem još eksplicitniji u dokazivanju ove osnovne teze.

     U svojim nastupima zastupate tezu da živimo u „istorijskom hologramu“. Smatrate li da je istorija koju smo učili i koja će se pisati obično bacanje prašine u oči kako bi istina o stvarnim istorijskim  tokovima i nadalje ostala nedostupna širokim narodnim masama. Da li je i srpski narod taoc tih falsifikovanih istorija. Možda i taoc unapred projektovanih budućnosti?

     Naravno da je istorija civilizacije hologram, iz prostog razloga što je ideološka i verska manipulacija osnov totalitarne vlasti. Istorija Evrope detaljno je pretresana i menjana više puta u proteklih nekoliko vekova, naročito od strane Vatikana i takozvane nemačko-bečke istorijske škole. Ideja je bila da se istorija izmesti u zapadnu Evropu, da se falsifikuje na način koji malim narodima oduzima njihovu autohtonu istoriju i da to bude ideološki koncept preko koga će se pokazati da je neko „važniji“ i „vredniji“ te da prema tome ima „veća prava“ na postojanje i oblikovanje civilizacijskih tokova. Ubijanje istorijskog sećanja pa samim tim i prava na postojanje tipično je za Srbiju i srpski narod. Ono što je tužno, naš narod je u jednoj meri spreman na samozaborav zarad privida materijalne egzistencije koja je više u naznakama nego je stvarna. To je tužna parabola Tila Ojlenšpigela koji nedostatak novca nadoknađuje mirisom pečenja. Ono što je zbilja tužno jeste stav jednog dela naše političke elite koja svoju globalističku probitačnost vidi u negiranju sopstvenog identiteta.

     Kako vidite 21.vek, ima li mesta optimizmu?


     Ne bih se zapitao „ima li mesta optimizmu“ već bih pitao čemu toliki pesimizam? Početak novog veka je važan upravo na planu postavljanja novih paradigmi za ceo vek, pa možda i za ceo milenijum. Ova dekada treba da naznači umiranje starih ideologija, preživelih, vekovnih zabluda, koje i dalje tretiramo kao istine. Ljudski duh je nemoguće okovati, sve nametnute laži su privremenog karaktera. Kako civilizacija odmiče, to je teže laži prikazivati kao istinu i sve je kraći rok u kome se laž razobličuje. Naš duh će u ovom veku i ovom milenijumu sve lakše dolaziti do istine. Zato duboko verujem da će stare ideologije, političke i verske, pasti pred novim spoznajama. Možda lično neću doživeti te trenutke istine, ali ona je nadohvat ruke. Na tome gradim svoj nepokolebljivi optimizam.