Strah od razaranja
Tog letnjeg dana 1991. godine savezni ministar odbrane SFRJ Veljko Kadijević tri puta je razgovarao sa hrvatskim liderom Franjom Tuđmanom. Rezultate tih razgovora, nažalost, svi znamo:
Tuđman: Veljko, ja ću učiniti što mogu da prekid...
Kadijević: Zaustavi prekid vatre u Šibeniku... prekid vatre u svim mestima i do 10 časova neka nam daju vodu i hranu i prolaze i sve što treba, i sutra sedamo za sto i sve je otvoreno... pa ako kroz taj sto ne možemo naći rešenje, onda ćemo se vratiti ratu, ako treba...
Tuđman: Onda ćemo se vratiti ratu, a šta to znači? To znači užas, to znači razaranje...
Kadijević: Zato ja mislim da ćemo za stolom naći rešenja, a kad u to ne bih verovao, onda ne bih razgovarao sa tobom od sinoć već tri puta... kao što verujem da činiš i ti...
Tuđman: Alo, dobro jutro.
Kadijević: Je l` kabinet predsednika Tuđmana?
Tuđman: Evo, predsjednik je ovdje...
Kadijević: Alo, Franjo...
Tuđman: Alo, da... dobro jutro, izvolite...
Kadijević: Šta je rezultat?
Tuđman: Pa, boga mi, ja ne znam šta je definitivno jer sam noćas kasno razgovarao. Oni su mi kazali da će tamo biti uspostavljen mir... o Šibeniku je riječ, ali ima onda poslije toga su javljali da su avioni ponovo bombardirali... ove, tv odašiljače, a osim toga, recite, Veljko, šta sad sa ovim šta je Marković na vladi objavio?
Kadijević: Pa, on je to, ne znam, i s tobom razgovarao...
Tuđman: Ne, nisam ja opšte s njime razgovarao, niti čuo...
Kadijević: To ti Markovića pusti na miru, a uostalom, kako god hoćeš. Vatra na Šibenik se jutros otvorila ponovo... i na drugim mestima sporadično, ali vrlo intezivno u Šibeniku. Ja nisam više apsolutno voljan za nikakvo zamajavanje, ni neku kurvanjsku ulogu kakvu igraju neki, a posebno Marković. Što se Markovića tiče, on kaže da smo ti, ja i Milošević huligani, ili tako nešto, koje treba obesiti, a ne da oni budu ti koji će stvarati mir, nego on će stvarati mir, njemu je svako kriv što mu je propala njegova politika, tako da mene taj Marković ne interesuje, ja mislim da više ne interesuje nikoga... Ja ne govorim o tome, to nema nikakve veze, ako si ti s tim nešto račun`o, pogrešno si račun`o.
Tuđman: Nisam, slušaj, nisam ja opšte ništa znao o tome i prema tome nemam...
Kadijević: A sem toga, Marković je poražen na sednici vlade, toliko isto da znaš... jer on je jedan šarlatan koji je neznalica u svakom pogledu i koji je pao na svim ispitima, i uvek traži način da bi drugoga okrivio za ono što je on uradio. Ti to, fala bogu, dobro znaš... Nego da se mi vratimo na ovo - je li se može uspostaviti mir ili ne, ja više nemam kad da čekam, a nemaš ni ti. Ako se može vatra obustaviti do 10 časova, u Šibeniku, koja traje, drugo, ako se mogu deblokirati kasarne i ostalo do 12 časova. Ako se to uradi, Franjo, onda mi sutra posle toga se možemo dogovoriti i nastavljamo ono što smo u Igalu počeli. Ako se to ne može uraditi, onda se nas dvojica više nećemo čuti. Eto to je potpuno čisto i izvesno...
Tuđman: Znaš šta bismo možda trebali, trebali bismo možda da to pokušamo prije nego se nađemo, na neki način da utvrdimo i zbog Hrvatske i zbog armije, da se utvrdi pismeno primirje, znači dogovor o rješenju armije na način kako to odgovara suverenoj hrvatskoj vlasti, a da se zaštite interesi armije, da se zaštite životi pripadnika armije, i tako dalje.
Kadijević: Da li to znači, Franjo, da ti drugo stavljaš na prvo mesto, prvo na drugo?
Tuđman: Ne, ne stavljam, samo mi se...
Kadijević: Pa mi smo se sa dole tim starim, mudrim Karingtonom dogovorili koji je prvi red poteza. Ako ćemo ostati kod njega, ja jesam, ako nismo - prekidamo svaki dalji razgovor.
Tuđman: Dobro, Veljko, ja jesam da ostanemo kod njega... a šta onda ako to nismo u stanju da ostvarimo?
Kadijević: Koje ako nismo u stanju da ostvarimo?
Tuđman: A recimo, slušaj, ako se to u Šibeniku na taj način zakrvi da... da traže...
Kadijević: Ja mogu garantovati da neće jedan jedini metak biti opaljen - nek prestanu pucati, i imamo rok do 10 časova. Molim te, do 10 časova nek se obustavi vatra, do 12 deblokada, sutra nastavljamo razgovore, sve će se rešenja naći, svako pametnije od rata. Ako si za to, ako nisi u stanju, kaži - nisam u stanju, ako nećeš, to je tvoja stvar, onda idemo svak po svojoj liniji, pa šta bude...
Tuđman: Onda će biti katastrofa...
Kadijević: Naravno, ja ovo činim poslednji put, sa velikom odgovornošću koju nosim pred svakim, kao što je nosiš i ti.
Tuđman: Veljko, trebalo bi izbjeći to najgore...
Kadijević: E, pa može se izbeći, ne na način da jednu po jednu kasarnu mi davite, i da pada, i da vojska padne na taj način, to se dogoditi neće. Današnji dan je međašnji dan.